Edgar Alan Po

Za INFOPREVODE piše Jovan Stipić

Netačno bi bilo kada bi dela Edgara Alana Poa (Edgar Allan Poe) svrstali u priče o nasilju, samouništenju, smrti i mučenju, jer se ispod površine, nalazi zaista kompleksan pisac. Iza ovog naizgred bolešljivog, slabašnog umetnika krio se mladi idealista i pobunjenik, koji je do danas ostao poznat kao otac gotike.

Rođen je 19. januara 1809. godine u Bostonu, kao srednje od troje dece. Svega nekoliko godina nakon Edgarovog rođenja njegova majka umire od tuberkuloze, a ubrzo za njom umire i njegov otac. Edgara tada usvajaju Džon i Fransis Alan (John and Frances Allan), članovi veoma imućne trgovačke porodice.

Pod njihovim pokroviteljstvom učio je latinski i grčki, a kada je krenuo u školu isticao se i u mnogim sportovima. Godine 1824. je čak uspeo da pliva uzvodno oko 7 milja rekom Džejms (James River), što je razdaljina koja je čak tri puta veća od dužine na savremenim takmičenjima!

Godine 1826. upisao je fakultet u Viržiniji (University of Virginia), ali njegovo pohađanje tog univerziteta nije trajalo dugo. Džon Alan (John Allan), nije hteo da Edgar živi od nasledstva, već da sam pronađe posao. Posao koji je on pronašao bilo je kockanje i, već na prvoj godini fakulteta stekao je dug od oko 2000$, što bi danas bilo bliže svoti od 50.000$.

Tako se 1827. godine pridružio vojsci pod imenom Edgar A. Peri (Edgar A. Perry), a nakon nekoliko godina službe, uspeo je i da objavi svoju prvu zbirku poezije, „Tamerlejn i druge pesme“ (Tamarlane and Other Poems). Ova zbirka nije privukla pažnju javnosti, te je tako i štampana u svega pedesetak primeraka. Kako je veoma retka, pre nekoliko godina je originalno izdanje ove zbirke na aukciji dostiglo cenu od čak 662.500$! 

Edgar se dobro snalazio u vojsci, i veoma brzo je napredovao do čina starijeg vodnika Pešadijskog artiljerijskog puka. Međutim 1829. godine Fransis Alan umire, nakon čega Edgar počinje da se ponaša destruktivno i pobunjenički. Za samo godinu dana prikupio je čak 110 prijava zbog svog ponašanja, te je već 1831. godine otpušten iz vojske. Iste godine i njegov brat je umro od tuberkuloze.

Po je svoje ponašanje opravdavao činjenicom da je Džon Alan odmah nakon ženine smrti našao drugu ženu sa kojom se odmah i uzeo. Nije pomogla činjenica da je tada Edgar saznao da je Džon imao i vanbračnu decu. Poslednji put kada se Edgar susreo sa Džonom, pre njegove smrti 1834. godine, Džon mu je pretio da će ga prebiti  štapom za hodanje ukoliko mu bude prišao da se pomire. Možda, onda, i nije čudno što su njegove priče i poeme nakon ovog perioda dobile mačan ton po kojem je on danas i poznat. 

Edgar je 1835. godine započeo vezu sa svojom rođakom Virdžinijom Po (Virginia Poe), koja je tada imala svega trinaest godina. Septembra te godine su se i venčali u tajnosti, pošto njena porodica nije odobravala njihovu vezu.

Tada je izašla njegova prva poznata novela „Avanture Artura Gordona Pima“ (The Narrative of Arthur Gordon Pym). Međutim, ni ona nije zapalila maštu čitalaca u meri u kojoj je on želeo. U tome je uspeo tek sa svojim sledećim delom.

Godine 1839. Edgar Alan Po izdao je dve knjige: prva je bila kolekcija priča pod imenom „Priče o groteski i arabeski“ (Tales of the Grotesque and the Arabeqsue), dok je druga predstavljala kolekciju slika različitih vrsta školjki. Ta druga knjiga ujedno predstavlja i jedini bestseler koji je imao za života.

Kada je pisao, Po se pridržavao dva pravila: da priča može biti pročitana u jednom čitanju; kao i da svaka napisana reč mora da dočarava priču. Vremenom Edgar je počeo da piše za jedan ugledni magazin, a radio je i na nekoliko predstava. Godine 1845. preselio se u Njujork (New York) kada su i novine The Evening Mirror objavile njegovu najpoznatiju poemu „Gavran“ (The Raven). Ovu poemu je publika odmah dobro prihvatila, ali je od nje Po zaradio svega oko 15 $, što bi danas bilo oko 325 $. 

Dve godine kasnije, njegova žena je takođe umrla od tuberkuloze. Obuzet patnjom, iduće dve godine Po je posećivao njen grob svakog dana, donoseći novo cveće. U tom periodu on je postao melanholičan i bolešljiv, kakvim se danas često predstavlja. Tada se i odao alkoholu.

Krajem 1849. godine odigrao se niz događaja koji će dovesti to njegove misteriozne smrti. Nakon posete terapeutu Džonu Karteru (John Carter), trebalo je da napusti Filadelfiju pošto je dobio posao kao lektor. Karter mu je predložio da put odloži, ali ga Po nije poslušao.

Krenuo je iz Filadelfije, nakon čega mu se gubi svaki trag narednih 6 dana, a tada je Džosef Vitaker (Joseph Witaker) pronašao jednog očigledno istraumiranog čoveka pored nekog paba. Taj čovek se predstavio kao Edgar Alan Po i zamolio je za pomoć. Odveden je kod doktora, gde je zabeleženo da je odbio da pije vodu i da nije mogao da se seti gde su mu stvari. Nekoliko dana kasnije je umro, ali sam uzrok njegove smrti nikada nije utvrđen. Različite teorije pretpostavljaju da je uzrok smrti Edgara Alana Poa moglo biti samoubistvo, ali i besnilo, tuberkuloza, rak mozga, trovanje alkoholom, životinjsko ludilo koje je možda dobio od svoje mačke, pa možda čak i ubistvo!

Njegovoj sahrani prisustvovalo je svega sedmoro ljudi.