Veštica i pirat

Za InfoPrevode piše Jovan Stipić

Kada govorimo o ljubavnim pričama ili pričama uopšte, pomislimo na knjige kojima su danas preplavljene knjižare. Ipak, retko se pozabavimo pravom istorijom ovih priča o hrabrosti, avanturi i ljubavi. 

U romanu „Belamijeva nevesta“ (Bellamy's Bride), autorka Ketlin Brunel (Kathleen Brunelle) upravo priča o poreklu istoimene priče. Priča je smeštena u interesantnoj istorijskoj epohi, kojom se inače slabo bavimo. Poznata je pod nazivom „zlatno doba piratstva“ (Golden Age of Piracy).

Ovaj period je trajao 80 godina, od 1650-ih do 1730-ih, a obeležen je stalnim okršajima između britanske i španske mornaričke flote. Ipak, period koji pokriva roman ove autorke je kraći i počinje 1714, a završava se 1717. godine. U knjizi se pripoveda legendarna ljubavna priča između piratskog princa Semjuela Belamija, zvanog Crni Sem i njegove ljubavi veštice Meri Halet, zvane Dobra (Goody). 

Na početku Rata za špansko nasleđe (War of Spanish Successions), mnogi mornari su ostali bez posla. U to vreme, najbolja ideja do koje su nezaposleni mornari mogli da dođu je bila odlazak u Ameriku. Jedan od tih mornara je bio Semjuel Belami. Harizmatični Kornvolac stigao je u luku Istem (East Ham Harbor) u Novoj Englesko u kasno leto 1715. godine. Jednog mamurnog jutra, kako priča teče, probudio se kasno za odlazak na posao u obližnjoj luci. Shvatio je da već ionako kasni, pa je odlučio da krene dužim putem, onim koji će njegov život zauvek promeniti. 

Dok je hodao, začuo je umilnu pesmu u daljini. Bila je to pesma sirene, ona koju mornari dobro znaju, ali nikada nije čuo da je peva neko poput same sirene. Preskočio je ogradu sa željom da vidi ko to peva. Kao privučen sudbinom samom, ugledao je Mariju Halet  i njihovi pogledi su se ukrstili. 

Meri, privlačna plavokosa devojka, tada je imala 15 godina, a budući poznati, hrabri, crnokosi pirat je imao 25. Od tog trenutka, kao da su bili sudbinski povezani, ovi ljubavnici su se sretali u tajnosti, provodeći svaki trenutak zajedno. Naravno, kao kod svake prave ljubavi, problemi su počeli da se javljaju jer je Marija bila iz bogate puritanske hrišćanske porodice, koja je želela da se ona drži što dalje od Belamija. 

Smatrali su da je on samo jedan od mornara željnih zabave koji namerava da iskoristi njihovu mladu ćerku. Njen otac je čak razgovarao sa Semom i rekao mu da siromašni i neugledni mornar nikada neće moći da oženi njegovu ćerku.

Belami, koji se devojci zavetovao na vernost već nakon nekoliko nedelja, obećao joj je još nešto. Zarekao se da će se ponovo pridružiti mornarici i da će se vratiti kao bogat čovek, dostojan njene ruke. Meri nije htela da sluša te priče i nije marila za njegov status, ali tradicija je tih dana diktirala da Belami mora da se uzdigne i dostigne status njene porodice da bi mogao da je oženi. 

Ipak, bilo je teško pronaći posao i on se uskoro, kao većina mornara u sličnoj situaciji,  pridružio piratskoj posadi. A kako je sve u njegovom životu bilo neobično, tako se on nije pridružio običnoj piratskoj družini. Pridružio se poznatom piratu kapetanu Bendžaminu Hornigoldu (Captain Benjamin Hornigold)  i nikom drugom do Edvardu Teču (Edward Thatch), poznatom Kapetanu Crnobradom (Captain Blackbeard).

I ne samo to, nego ih je, nakon godinu dana službe, zbacio u pobuni i preuzeo njihov brod, te postao kapetan sa samo 27 godina. Počeo je da pljačka i britanske i španske brodove i tokom jedne godine preuzeo je čak 50 brodova. 

Ubrzo zatim, počela je da se širi legenda o njemu koju su prepričavali i Španci i Britanci, a koja govori o mladom piratu koji štedi živote mornara i koji im čak daje brodove da bi se prebacili do sigurnog mesta. Uskoro su počeli da ga nazivaju princem pirata i Robinom Hudom pirata, a čak su i u Kejp Kodu (Cape Cod), gde je Meri živela, ljudi čuli o njegovim čuvenim pohodima.

Verena za njega, Meri je zatrudnela na jednom od njihovih poslednjih tajnih sastanaka. Tvrdoglavo je odbijala da kaže ko je otac deteta, što je dodatno rasplamsalo ljutnju religiozne hrišćanske zajednice. Samo nakon nekoliko meseci, počeli su da je nazivaju vešticom i da govore da je legla sa đavolom.

Još jedan razlog, osim trudnoće, zbog koga su je nazivali vešticom, je njeno poznavanje lekovitog bilja. Takođe, viđali su je noću kako se kupa u obližnjem jezeru pod mesečinom, što nijedna ugledna, bogobojažljiva žena toga vremena ne bi uradila, niti bi dozvolila sebi da napusti kuću nakon što padne mrak. Makar ne bez pratnje.

Njena porodica, ne želeći da ima više ništa sa njom, poslala ju je u zatvor, gde je izgubila dete. Nekoliko dana kasnije, otac joj je učinio „uslugu“ i prognao je van grada. Ovim je sprečeno njeno vešanje. Njeno poznavanje bilja i činjenica da su je lokalni Vampanog (Wampanoag) Indijanci prihvatili, spasili su joj život u periodu nakon progona.

Nakon nekoliko meseci, veštica je postala poznata po svojim biljnim lekovima koji su izlečili mnoge stanovnike grada. Čak su joj nadenuli poznati nadimak Dobra (Goody).

Uprkos dobrom ophođenju sugrađana, Meri je izgubila volju za životom nakon gubitka svog deteta. Sve što joj je preostalo na svetu bila je nada da će se njena davno izgubljena ljubav vratiti, kao što je obećao. Ova prognana tinejdžerka je budno čekala. Vampanog pleme ju je viđalo na liticama iznad obale i danju i noću. Nadala se da će videti Belamijev brod u daljini.

U to vreme Belami je osvojio najvredniji brod „Huida“ galiju (Gally Whydah), te postao najbogatiji pirat u istoriji. Samo na „Huidi“ bilo je 9.000kg čistog zlata i srebra. 

Ipak, i nakon svog tog vremena, njegovo srce ga je neumoljivo vuklo nazad u Kejp Kod kod Meri. Na svom povratku, 26. aprila 1717. godine, njegov brod „Huida“ naišao je na oluju koja je trajala sedam dana. Brod je potonuo samo nekoliko milja od obale Kejp Koda, gde ga je čekala Meri Halet.

Pričalo se da je potonuće broda bilo tako glasno da su čak i kroz oluju, i Hrišćani i Indijanci čuli lomnjavu drveta. Na kraju su samo dvojica od ukupno 144 pirata preživela i svedočila o tim događajima. Uskoro su obojica bili obešeni kao pirati.

Nažalost, i na Merinu veliku tugu, Semjuel Belami nije bio jedan od njih. U danima koji su sledili, Meri je čekala na obali da se Sem vrati kući, ali samo su krhotine broda stizale do nje. Po predanju Vampanoga, kada je shvatila da je on mrtav, ušetala je u okean i nikada se nije vratila.

Najtragičniji deo priče je da je britanski kralj Džordž I obećao kraljevsko pomilovanje, poznato kao „milosrdni čin“ (Acts of Grace) svim piratima koji ga prihvate. Pomilovanje je čak sadržalo obećanje dobro plaćenog posla i mogućnost da kapetani zadrže deo opljačkanog blaga. Da su to doživeli, Belami bi bio slobodan čovek, a ne pirat odmetnik. Tako bi njih dvoje mogli da se venčaju. 

U narednim vekovima, stanovnici Amerike govore o „benšiju“ i divljem vetru koji zviždi noću, tražeći drugu šansu za njihovu ljubav. U isto vreme, Indijanci pominju linije u pesku koje predstavljaju linije njihovih dlanova. To je značilo da su se mladi ljubavnici sreli u zagrobnom životu.

Ovo je primer da neke priče ne moraju biti zapisane da bi se pamtile i održale kroz vreme. Iako je njihova priča inspirisala mnoge knjige i dokumentarne filmove, velika ljubav dvoje ljudi je bila dovoljna da se priča sačuva i zauzme mesto u srcima onih koji žele da je čuju vekovima kasnije.