Uticaj Agate Kristi na svet

Za InfoPrevode piše Ana Atanasković

Svi znamo da je Agata Kristi (Agatha Christie) „kraljica krimića“ i spisateljica koja je napisala 66 kriminalističkih i 6 „ne-kriminalističkih“ romana te više od 150 priča. Za njene knjige znaju od Madagaskara do Grenlanda i od Kalifornije do Japana.

Herkul Poaro (Hercule Poirot) i gospođica Marpl (Miss Marple) postali su deo kolektivne svesti i ušli u svet mašte. Ali, da li smo se ikada zapitali kakav još uticaj na književnost, društvo i istoriju ima najčuvenija romansijerka.

Uticaj na pisce krimi-romana

Često se navodi da je gđa Kristi stvorila modernu „misteriju ubistva“. Samim tim je uticala na mnoge pisce tog žanra koji su došli posle nje. Oni    taj uticaj i ne kriju. Linda Stratman, na primer, kaže da se posebno divi Agatinom poznavanju otrovnih napitaka. Martin Edvarts je kao prvu beletristiku za odrasle čitao upravo Agatu. Šta više, navodi da je odmah nakon čitanja odlučio da postane pisac detektivskih romana. C.B. Henli navodi da teži njenom „neprevaziđenom talentu za stvaranje zapleta“. Entoni Horovic se često preporučuje ljubiteljima krimića kakve je pisala Agata. U „Svrakinim ubistvima“ ima svih elemenata koje smo sa njom zavoleli – detektiv nije iz Britanije, radnja se dešava u engleskom selu, meštani su čudnjikavi. Sličnost sa čuvenim detektivom (glavni inspektor Gemaš) i atmosferom „mirnog“ sela može se naći i u seriji romana Luiz Peni. Lista autora je nepregledna.

Neverovatna sudbina prevoda

Prva knjiga koju je za sopstveni novac kupio pisac i profesionalni prevodilac Ibtihal Mahmud bila je prevod na arapski jedne knjige Agate Kristi. Ona je kasnije uticala i na njegovu karijeru a i na strast za prevođenjem. I ne samo na njega, mnogi arapski pisci su naveli da su im njena dela pomogla u odrastanju, uprkos izraženim kritikama društva koje su navodile da se u njenim delima mogu naći kulturni i rasni stereotipi.

Islandski pisac Ragnar Jonason je, počevši da prevodi Agatine knjige na maternji jezik, toliko bio opčinjen njenim tehničkim majstorijama pisanja da je dobio dovoljno samopouzdanja da i sam postane autor.

Za prevode njenih dela nisu uvek cvetale ruže u Evropi. Naime, u nacističkoj Nemačkoj su njena dela bila cenzurisana (zbog prizora ubistava), a u Francuskoj je tek 1927. godine postao manir da se njena dela prevode. Bilo je to posle objavljivanja romana „Ubistvo Rodžera Akrojda“ (The Murder of Roger Ackroyd). Međutim, u obe države je pojava celokupnih Agatinih dela na uvid čitaocima označavao promene – dolazak slobode i tolerancije.

Upoznajmo Britaniju da bismo je još više voleli

Atmosfera romana Agate Kristi nije vezana za neko posebno istorijsko doba (osim u nekoliko izuzetaka). Moglo bi se reći da su događaji smešteni u večne, idilične okolnosti engleskog sela ili grada sa stereotipnim likovima. Dajući svojim romanima, i svesno i nesvesno, svu lepotu duha Britanije, Agata Kristi je oblikovala pogled čitalaca na tu zemlju. Ona sama i mnogi njeni likovi su toliko suštinski engleski da je to prosto fascinantno. Još fascinantnije je kako su prihvaćeni van Ujedinjenog kraljevstva – sa dozom šarma, nostalgije i finoće. 

Takođe, pomogla je mnogima da nauče engleski jezik jer se njena dela percipiraju kao laka za čitanje. Učeći jezik i uživajući u dogodovštinama čuvenih detektiva (pored Poaroa i Marpl, tu su i Tomi i Tapens), mnogi su dosta naučili o Englezima.Verzija o tom narodu koju je Kristi ponudila svetu nije sumorno realistična već igrokazna, ponekad i karikaturalna („Čak i Englezi imaju emocije“, kaže u jednom trenutku Poaro), ali, stoga, prilično zabavna i pamtljiva.

Kristi nije kritikovala, ona je uživala da piše o tome kako se ljudi ponašaju, jer je sama bila puna duha i humora. Nema svako selo u Britaniji vikara, ali ga ljudi, svakako, zamišljaju. Kraljica krimi romana nije obišla sva sela o kojima je pisala. Pomagali su joj crteži Metjua Rajsa (Matthew Rice), uz pomoć njih je opisivala arhitekturu. Sopstvenu ljubav prema lepim kućama prenela je na Poaroa, koji se divi eleganciji kuće Nas u romanu „Vašar zločina“ (Dead Man’s Folly).

Čitaoci i dan danas zamišljaju (a obožavaju da vide i u brojnim ekranizacijama) duge hodnike, stepeništa i niše, zavese od brokata i viseće tapiserije. Možda razumeju sluge koji kažu da su neke od kuća „mauzoleji“ i „prastare“ jer imaju ogromne kuhinje, perionice i ostave, ali ipak uživaju u opisanim prizorima.

Zamišljaju se i šeširići, penjoari, čipka na poslužavnicima, pecivo, slatke pogačice, čaj, batleri, zidni satovi, lampe, rukavice, drvena vrata, fotelje sa ružama na meblu, ružičnjaci, plišani stolnjaci, pletivo, porcelan, čajnici, ćupovi, drveni okviri kamina. U kućama od crvene opeke ima svega – bašte su divne, suzdržanost je očigledna, Garibaldi kolačići su ukusni, kristalni lusteri grandiozni i misterioznost neminovna. Setimo se samo romana „Napuklo ogledalo“ (The Mirror Crack'd from Side to Side).

Profesionalnost amaterke-arheološkinje

Poznato je da su Bliski istok i Egipat uticali na delo Agate Kristi („Smrt na Nilu“, „Smrt dolazi na kraju“, konsultovala se sa vrsnim egiptolozima da bi napisala ovaj roman, „Ubistvo u Mesopotamiji“, smatra se da joj je to jedan od najautobiografskijih romana jer je puno ličnosti zasnovano na stvarnim radnicima na iskopavanju, „Došli su u Bagdad“ i drama „Akhenaton“). Njen drugi suprug, Maks Malovan (Max Mallowan) bio je vrsni arheolog te je sa njim zime provodila u drevnim oblastima. Pomagala je u iskopavanjima. Volela je Bliski istok i Egipat i pre duge udaje, jer je često tamo putovala, ali druženje sa arheolozima ju je ponukalo da u strukture romana uvede što više naučnih saznanja.

Svake godine je nekoliko meseci provodila na iskopavanjima, posvećena traganju (mada je neke romane napisala i u arheološkim šatorima). Njen unuk Metju Pričard je izjavio da joj je iskopavanje bilo važno kao i pisanje. Pomagala je Maksu u fotografisanju i u organizaciji lokalne radne snage. U svojoj knjizi ne-fikcije „Hajde reci mi kako živiš“ krimi-kraljica je opisala seriju iskopavanja u Siriji. To je testament njenoj ljubavi prema avanturi, putovanju i drevnim civilizacijama.

Ova dama koja je uspešno rešavala sve zagonetke pomogla je u iskopavanju serije predmeta od slonovače, među kojima je i lice žene koja je nazvana „Mona Liza iz Nimruda“ koja je teškom mukom izvađena iz blatnjavog bunara. Agata Kristi ju je satima sušila i čistila svojom kremom za lice. Ostali predmeti od slonovače su pronađeni razbijeni, a Agata je sa uživanjem spajala deliće.

Malovan i Kristi su se u Egiptu sprijateljili i sa Hauardom Karterom (Howard Carter), čovekom koji je otkrio Tutankamonovu grobnicu. Njih troje su često igrali bridž u Vinter Palas hotelu u Luksoru (Winter Palace Hotel Luxor).