Uloga prevodilaca u međunarodnoj komunikaciji: Mostovi između kultura

Posmatrano u širem kontekstu, uloga prevodilaca je da obogati ljudsku interakciju. Nivoi na kojima se ona odvija raznoliki su - kroz kulturno-umetnička dešavanja, ekonomske razmene, svet politike, polje zdravstva ili pak ratna dešavanja.

Prevodioci doprinose harmonizaciji i povezanosti ljudi širom planete, dajući glas i smisao nerazumljivom. Oni potencijalnu ideju pretvaraju u stvarnost, ali ne bez izazova.

Premošćavanje različitih kultura

Prilikom premošćavanja različitih kultura, prevodioci teško da će se odlučiti za direktan prevod. Tačnost pred kreativnošću ovde pada u vodu jer može dovesti do niza nejasnoća, možda i nesuglasica.

Uzmimo za primer neprevodive reči, a krenućemo od hrane jer se na našim prostorima dobro jede. Španska reč gula označava želju za hranom ali ne zato što smo gladni, već zato što je ukus date hrane prosto neodoljiv.

Puno toga možemo zaključiti o Japancima koji lepotu nalaze u nesavršenim (slomljenim, oštećenim) stvarima, a reč za to je wabi-sabi. Holanđani imaju termin za pred-zabavu odnosno ushićenje koje nas obuzme pred sam događaj - voorpret.

Naša pesnikinja Desanka Maksimović u pesmi ,,Strepnja” kaže: ,,Ne, nemoj mi prići.” Male su šanse da govornici jezika tagalog sa Filipina znaju za ovaj stih, ali ne možemo da se ne zapitamo kako li su uopšte došli na ideju (ili potrebu) da skuju reč layogenic koja se odnosi na osobu koja izgleda dobro ali samo izdaleka. Što nam je bliža, to nam je manje privlačna.

Ali da bogatstvo jezika i kulture ne može da se kvantifikuje, verovatno najbolje ilustruje reč ubuntu iza koje stoji čitava afrička filozofija da je zajednica temelj društva. Bila bi nepravda uprostiti značenje ove reči radi pukog prevoda, a ne uzeti u obzir istorijski i kulturni kontekst njenih govornika. Ovo je samo maleni primer odgovornosti uloge koju nosi jedan prevodilac.

Kulturne reference i prilagođavanje

Nadalje, prevodioci u svom radu uzimaju u obzir kulturne reference, prilagođavajući, opisujući ili objašnjavajući karakteristične likove, običaje ili događaje ne bi li ih što bolje preneli kulturi kojoj nisu poznati. Primera radi, samo najhrabriji se usuđuju da prevode pesme Đorđa Balaševića.

Da bi tačno preneli poruku, prevodioci su svesni i suptilnih nijansi u komunikaciji - gestikulacije i izraza lica. Dok smo na prostoru bivše Jugoslavije pokrete glave sveli na odobravanje (gore-dole) i negodovanje ili neslaganje (levo-desno), pri susretu sa osobom iz Indije, videćete i dijagonalni pokret. Prevodilac će izgovorenim rečima dodati i intenzitet, u zavisnosti od jačine mrdanja glavom. A sam dijagonalni pokret ima pregršt značenja.

Humoristički elementi takođe varijaju od kulture do kulture, pa prevodioci moraju biti izuzetno pažljivi pri prenošenju poruka da ne bi uvredili drugu stranu. Dok ironija i sarkazam jedne zabavljaju, druge mogu da uvrede, pa nije retkost da u određenim situacijama prevodioci ovakve fraze izostave ili potpuno preformulišu, radi opšteg mira.

Prevodioci doprinose ekonomskom rastu

Prevodioci povezuju svet rušeći jezičke barijere i olakšavaju međunarodnu saradnju između kompanija. To čine ne samo premošćujući jezički i kulturološki jaz, već i doprinose širenju na daleka i manje poznata tržišta. Jedno istraživanje pokazalo je da kompanije godišnje gube i do 1,2 triliona dolara zbog neefikasnog komuniciranja. Svaka odgovorna firma trebalo bi da ima prevodioca kako bi se što bolje pripremala za međunarodne sastanke i promociju, što uživo, što kroz društvene mreže.

Prevodioci u svetu zdravstva

Nije pretenciozno reći da prevodioci mogu da spasu živote jer nema ništa gore od boravka u stranoj zemlji kada se zadesi zdravstveni problem. Na žalost, mnoge bolnice nemaju dežurne prevodioce u samim ustanovama ali oni neretko dežuraju kraj telefona.

Osnaživanje kroz obrazovanje

Migracije stanovništva oduvek su se dešavale, a predviđa se da će, u potrazi za pijaćom vodom, biti još češće. I sami smo svedoci sve većeg broja stranih državljana na našim prostorima proteklih trideset godina i čini se da se naš obrazovni sistem (još uvek) nije sasvim snašao. Dok privatne vaspitno-obrazovne ustanove nude časove na stranim jezicima, državne škole (uz neke izuzetke) najčešće traže da se deca doseljenika uklope u sistem pravljen za stanovništvo Srbije. Koliko bi samo osnažujuće i olakšavajuće bilo da postoje programi za učenje jezika i kulture sredine, i da se time olakša integracija novog stanovništva.

,,Sudbina sveta ne zavisi samo od diplomatije nego i od prevodilaca.” - Mark Tven

Prevođenje sa pažnjom i osećajem za nijanse presudno je za sprečavanje političkih sukoba. Na diplomatskim sastancima i pregovorima između zemalja, prevodioci su neretko i svojevrsni medijatori.

Ton, gestikulacija i kulturna pozadina moraju stručno da se protumače kako bi poruka bila jasno shvaćena. Sem toga, prevodioci moraju biti svesni složenosti date situacije i pratećih propagandnih poruka, te prilagodljivi brzom donošenju odluka. No, istorija nam pokazuje da pregovori ipak neretko prethode sukobima.

U jednoj takvoj napetoj atmosferi, poverenje u prevodioca dovedeno je u pitanje. Naime, prilikom Čerčilove posete Staljinu u Kremlju, Čerčil je izašao iz kabineta kako bi obavio toalet. Kada se vratio, zatekao je svog prevodioca kako razgovara sa Staljinom. Iako je tema razgovora bilo poznavanje ruskog, Čerčil je bio vidno uzrujan i sumnjičav.

U ratnim situacijama prevodioci nisu uvek školovani lingvisti, već znalci jezika koji su se zadesili u datom momentu na (ne)zgodnom mestu. Jedan takav tumač doprineo je padu Berlinskog zida - slučajno. Uzmimo prvo kontekst priče: završetak Hladnog rata, svet je podeljen na istok i zapad. Prevodioci su u toj klimi spajali suprotstavljene kulture, ideje, emocije, doprinoseći razumevanju dveju strana. Ili bar, doprinoseći da loša atmosfera ne bude daleko gora.

Slučaj jednog prevodioca i pad Berlinskog zida

Dakle, tog 9. novembra 1989. godine, Ginter Šabovski, sekretar Jedinstvene socijalističke partije Istočnog Berlina, nije imao vremena da se pripremi za predstojeću konferenciju za štampu. Zadatak je bio da obavesti javnost o olakšicama vezanim za putovanja. To obaveštenje trebalo je da bude propraćeno detaljima vezanim za način prelaska granice koji bi stupio na snagu sutradan i nikako nije podrazumevao potpuno otvaranje granice. Ali Ginter je rekao da stanovništvo može da putuje van zemlje ,,bez ikakvih preduslova”.

Kada su ga zbunjeni novinari pitali kada odluka stupa na snagu, izjavio je: ,,Prema mom saznanju … odmah … bez odlaganja.” (orig. ,,Das tritt… nach meiner Kenntnis… ist das sofort und unverzüglich.”). Vest je odjeknula brzinom munje, a u atmosferi šoka, straža nije ni mogla da deluje protiv naroda koji se okupio kod zida neverovatnom brzinom. Potom su usledile scene koje pamtimo sa televizije. Ukratko, jedan prevodilac slučajno je ujedinio dva silom razdvojena sveta.