Tumačenje u pravnom kontekstu: Preciznost i odgovornost

Ako drvo padne u šumi i nema nikoga da ga čuje, da li je napravilo zvuk? Ako individua u svojstvu prevodioca u pravnom kontekstu napravi grešku i niko je ne uoči, da li je počinjena nepravda? Prevodilac je prva karika u lancu pravde koju je potrebno zatvoriti, kako bi advokati i sudije neometano i objektivno radili svoj posao. 

Širom sveta ova potreba nije zadovoljena, pogotovo u nižim sudovima ili manjim sredinama, pa umesto sudskih (licenciranih) prevodilaca, imamo pojedince koji na neki način poznaju dati jezik i bivaju angažovani od strane suda. No, da je prosto ,,poznavanje jezika” dovoljno u pravnoj sredini, ne bismo imali potrebu za sudskim tumačima. Praksa je, zaista, šarenolika.

Prevod sa overom u Srbiji

U Srbiji se najčeće prevode ugovori, diplome i sertifikati, notarski akti, presude i odluke sudova, administrativni i zdravstveni dokumenti, itd. I, mada se čini da je prevođenje u pravosuđu više tehničke prirode, ono itekako podrazumeva i uključuje i kulturološke i istorijske aspekte jezika sa kojima se radi. Na sve to dodajmo i profesionalizam jer ovde nema mesta za pristrasnost i emotivno bojenje. Odgovoran pristup iznad svega.

Više od prevodioca

Pravni kontekst može biti itekako stresna sredina gde se znanje stručnih termina smatra tek osnovom. Kako bi se ispratio tempo jednog suđenja i bujica reči, simultano prevođenje je imperativ. Tumač ne bi trebalo da kasni za klijentom više od nekoliko reči, ne preskačući ništa i uzimajući u obzir nijanse u značenju, što preciznije. 

Ukoliko se desi da tumač posumnja u kvalitet svog prevoda u bilo kom momentu, isti mora odmah biti prijavljen sudu i zaveden. Profesorka Patriša Mikelsen-King, koja podučava prevođenje na univerzitetu u Virdžiniji, kaže da bi se sudije prestravile kada bi znale koliko se toga izmeni ili izostavi pri prevođenju iskaza.

Kad pravda ostane bez reči: Suđenja bez stručnih prevodilaca u SAD-u

Tokom jednog suđenja u Americi, u nedostatku sudskog tumača za španski jezik, sudija je upitao da li u sudnici ima nekog u narandžastom kombinezonu (zatvorskom odelu) ko bi prevodio. Time je sudbinu optuženog stavio u ruke nestručnog stranca, a verovatno nije bio svestan da je i valjanost svoje presude stavio pod upitnik. 

Zvuči neverovatno, ali ovakvih priča je mnogo. Što se tiče SAD-a, na federalnom nivou nestručni prevodioci daleko su ređa pojava, jer rigorozan test znanja kojem se podvrgavaju stručna lica ne može da prođe svako. Drugačija je priča kada su pojedinačne države u pitanju jer njihovi testovi su daleko lakši, a u nedostatku stručnjaka, prevodilaštvom se neretko bave i pojedinci koji ne prođu test, pa čak i oni koji za dati jezik uopšte nisu ni školovani. 

Prema članu 6, Zakona o građanskim pravima iz 1964. god. koji štiti od diskriminacije po nacionalnoj osnovi, svi oni koji imaju ograničeno znanje engleskog jezika ili ga nemaju uopšte, imaju pravo na stručnu usmenu i pismenu pomoć na maternjem jeziku. 

S obzirom da je zemlja 2023. imala skoro 48 miliona imigranata, odnosno da je svaki sedmi građanin Amerike stranac, a da čak 25 miliona uopšte ne govori engleski, jasno je da je pronalaženje sudskih tumača za celokupnu lepezu stranih jezika gotovo nemoguće. To svakako ne opravdava praksu sudova koji se oglušuju o pravo svakog građanina da bilo koji pravni postupak koji ga se tiče isprati na svom jeziku.

Nečujna pravda

Kako bi sveli troškove na minimum, dešava se da sudovi angažuju tumače sa nižom akreditacijom. Nadalje, problem je i što zaposleni u sudstvu ni sami ne govore strane jezike stranaka koje dolaze pa greške pri prevodima ostaju nezapažene. Kao da nema nikoga u šumi pa pada nije ni bilo.

Svakako primer dobre prakse dolazi nam iz Arizone gde je pre sedam godina uvedena akreditacija od 4 nivoa. Svaki novi zaposleni u sudu koji pruža usluge prevođenja, a koji je zaposlen nakon 30. juna 2017, moraće da poseduje akreditaciju države Arizona na nivou 3 ili 4.

U slučaju da u trenutku zapošljavanja nije dostupan kandidat sa akreditacijom, sud je dužan da od novog zaposlenog zahteva da stekne akreditaciju na nivou 3 ili 4 u roku od 24 meseca od datuma zaposlenja. 

Kad prevod ,,bode uši”

U nemačkom jeziku reč ja pre svega znači da, ali isto tako se koristi i da prosto popuni iskaz ili prikaže perspektivu osobe poput reči pa ili ovaj. Na primer: Da hast du ja Recht, aber… Das ist ja klar…

Čitajući transkripte sa suđenja, jedan od glavnih prevodilaca tokom Nirnberškog procesa, Peter Uberal, primetio je da se da pojavljuje mnogo puta. Postavlja se pitanje koliko je prevodilaca pogrešno prenelo iskaze svedoka zahvaljujući ovoj grešci.

,,Mapa puta”

U cilju bolje međusobne podrške evropskih zemalja, a pre svega zemalja članica Evropske unije, EU postavila je takoreći minimalne standarde za regulisanje nekih delova krivičnog postupka. Radi se o programu ,,Mapa puta” koji je zapravo bio neophodan jer se pokazalo da ne postoji međusobno poverenje pravosudnih organa, jer prava koja garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, ECHR (engl. European Convention of Human Rights) u praksi nisu svima garantovana. 

Ovde govorimo o direktivama kao što su pravo na tumačenje i prevođenje, pravo na informisanje i pravo na pristup advokatu. Ukoliko uzmemo u obzir gore pomenute slučajeve manjka sudskih tumača koji će verodostojno i profesionalno služiti i klijentu i pravosudnom sistemu, detaljno poznavanje direktiva i saznanje o postupcima u slučaju bilo kakvih prekršaja ili malverzacija, ključno je za svakog pravnog zastupnika.

 

Glas sudskog tumača mora jasno i nedvosmisleno da se čuje. Padne li on, pada čitav drvored.