Stil Džejn Ostin i duh Engleske

Za InfoPrevode piše Ana Atanasković

Ostin

Za pisca je najvažnije da se njegova dela čitaju i posle njegove smrti. Jer, ako marketing pobeđuje kvalitet, knjige se mogu prodavati dok je pisac živ i angažovan oko reklame, ali jedino vreme određuje šta je vrednost van promotivnih aktivnosti. To se zasigurno može reći za dela Džejn Ostin (Jane Austen), i to već više vekova. I dan danas se njene knjige prevode i izdaju. 

Kuće 

Rođena je u selu  Stiventon (Steventon) u Hempširu (Hampshire). Otac joj je bio parohijski sveštenik a kuća (parohova kuća – rectory/clergy house) je bila puna – ukupno osmoro braće i sestara i studenti kojima su izdavane sobe da bi se popravio kućni budžet. U mladosti nikada nije imala svoju sobu, a čak je ponekad sa jednom od sestara delila krevet.

Crkva Svetog Nikole u kojoj je Džejnin otac bio sveštenik pune 44 godine i u kojoj se Džejn molila punih 25 se nije mnogo promenila. Skoro svaki roman koji je napisala Ostinova završava se scenom venčanja te je vrlo moguće da je, zamišljajući te scene, pred očima imala upravo nju. Izgrađena je početkom 13. veka u normanskom stilu. Ima  zidove debljine tri metra.

Ostinova je posećivala imanje Eš Park (Ashe Park) koje je udaljeno od crkve oko desetak kilometara. Sagrađeno je oko 1600. godine. Toma Lefroja Džejn je upoznala u palati Din (Dean House). Prvi ples su odigrali u Menidaun Parku (Manydown Park), nedaleko od gradića Bejsingstok.

Spisateljica je volela da posećuje i imanje Godmeršam Park (Godmersham Park) koje je bilo vlasništvo njenog imućnog rođaka Tomasa Najta. 

Hempšir je, inače, južna engleska grofovija. Poznata je po dvorcu Hajklir (Highclere castle), u kome je snimano nekoliko filmova i istorijskih drama. Na početku 20. veka bio je dom Hauarda Kartera. 

Otac čuvene spisateljice je mnogo voleo da čita ali uglavnom „užasne romane“ prema kojima je ona bila satirična u delu „Nortangerska opatija“. Ipak, volela je njegovu biblioteku, a naročito poklone u vidu svezaka koje su tada bile relativno skupe zbog cene papira. Za devetnaesti rođendan otac joj je poklonio „pomoć“ za pisanje – malu drvenu kutiju koja je, kada se otvori, imala kliznu ploču a neke fiokice su mogle da se zaključavaju.

Džejn je izgubila privilegiju da živi u Stiventonu kada joj je bilo dvadeset i šest godina. Njen brat Džejms je preuzeo parohiju od oca a ostatak porodice (roditelji, Džejn i sestra Kasandra) se preselio u Bat (Bath). Džejn je veoma teško podnela odvajanje od kuće u kojoj se rodila, naročito prestanak rutine pisanja koju je u njoj usvojila. Pisala je svakog dana sedeći pored prozora. Prvo bi zapisivala na malim papirima koje je skladištila u kutiju za pisanje (bili su zgodni da ih sakrije ukoliko bi čula da škripe vrata, čak nije dozvoljavala da se vrata poprave jer joj je škripa pomagala). Nije volela da se zna da piše, naročito se krila od slugu, posetilaca i bilo koga van porodice. 

Nakon nekog vremena u Batu njen brat Edvard je obezbedio majci i dvema sestrama trajni dom blizu njegovog imanja u Čotonu (Chawton). Čoton je selo u istočnom Hempširu, blizu gradića Alton. Džejn je volela da šeta od Čotona do Aper Faringtona (Upper Farington).

U Čotonu je Ostinova proživela poslednjih osam godina svog života i napisala svoja najznačajnija dela, pronašavši opet stabilno prebivalište. U novoj kući su njene „kućne dužnosti“ bile ograničene samo na pripremanje jutarnjeg čaja (morning tea) i čuvanje ključa od kredenca za vino. Novinarka Kler Tomalin tvrdi da je Džejn bila „privilegovana odsustvom kućnih zaduženja skoro kao muškarac“. Džejn je, dakle, prihvatila „najengleskiju“ tradiciju, vođenje računa o čaju, ali samo o jutarnjem. Englezi vole da u prvu šoljicu crnog čaja dodaju a dash of milk and sugar (malo mleka i šećera).

Njena rutina je uključivala rano ustajanje i vežbanje klavira u prizemlju a kada bi spremila čaj našla bi vremena i za pisanje.

Ne zna se koja je tačno palata bila inspiracija za Pamberli, Darsijevu kuću, ali mnogi veruju da je to raskošna Četsvort kuća (Chatsworth House) u Devonširu (Devonshire). Palata je dom vojvode i vojvotkinje od Kevendiša a Džejn ju je posećivala u jednom periodu. 

Stil

Već pomenuta biblioteka njenog oca veoma je uticala na njeno pisanje, kao i činjenica da je često pisala pisma, o kojima je imala visoko mišljenje jer „na papiru izražavaju ono što bi ista osoba izgovorila“. Napisala je oko 3000 pisama porodici, izdavačima i obožavaocima.

Prepoznatljivi stil Džejn Ostin je kombinacija parodije, burleske, ironije i slobodnog indirektnog govora (doživljeni govor, koji se javlja kada se neposredno prelazi na iznošenje misli i osećanja lika kao njegovo sopstveno a ne piščevo pripovedanje). To je vrsta unutrašnjeg monologa ali u trećem licu. Termin potiče od francuske reči style indirect libre a tehniku su prvi koristili romanopisci iz 18. veka Henri Filding i Frances Burni. 

Svojim ironičnim stilom je osvetljavala društvenu hipokriziju tog doba. Često se o knjigama Džejn Ostin govori kao o „romanima seoskog stila“ ili „komedijama naravi“. Engleska je poznata po svom seoskom (country) stilu, naročito u uređenju doma, koji prosto navodi čoveka da se ušuška u ćebe, pije čaj i sedi pored vatre koja pucketa.

Takođe, njeni romani imaju i bajkovite elemente. „Gordost i predrasude“ (Pride and Prejudice) prati tradicionalni zaplet u „Pepeljugi“ a „Pod tuđim uticajem“ kao da ponovo ispisuje narativ iz te bajke. 

Takođe, imaju mnogo više dijaloga od romana tog perioda. Sadrže mnogo kratkih rečenica i pitanja i odgovora (question-answer pairs). Svi likovi imaju distinktivan način izražavanja. Na primer, admiral Kroft u romanu „Pod tuđim uticajem“ govori pomorskim slengom a gospodin Vudhaus u „Emi“ koristi fraze tipične za jednog hipohondra. 

Džejn Ostin u pisanju koristi i razgovore o književnosti da bi uspostavila implicitni moralni referentni okvir.

Njen stil je miks neoklasicizma i romantizma. Romantizam je prikazan u odeljcima gde izražava strast i imaginaciju umesto da prati strogi i ustaljali stil pisanja. Nijedan autor njenog vremena nije uspeo da stvori tako jak prelaz između ova dva stila.

Zanimljivo je da profesorka Katrin Saderlend (Kathryn Sutherland) sa Oksford Univerziteta tvrdi da je za elegantni stil književnice Ostin verovatno zaslužan njen izdavač. Katren je ispitivala 1100 neobljavljenih rukom pisanih strana na kojima je pronašla mrlje, precrtavanja i kontragramatički način pisanja zaključivši da u njima nije mogla da prepozna ispoliranu punktuaciju i epigramatički stil koji se da primetiti u „Emi“ i „Pod tuđim uticajem“ (epigramatički stil koristi epigram koji je sažeta, pametna i ponekad paradoksalna izjava/rečenica). Profesorka Katrin tvrdi da njeni nalazi opovrgavaju Ostinovu kao „savršenog stilistu“ sugerirajući da je neko bio dobrim delom involviran u proces uređivanja rukopisa. Profesorka Saderlend je čak pronašla i ko bi to mogao biti – Vilijam Giford (William Gifford), urednik koji je radio za izdavača Džona Mareja II.