Silbo – jezik koji se zviždi

Za INFOPREVODE piše Srđan Đurić

Na svetu postoji mnogo jezika, i još više njihovih dijalekata. Neki od njih su rasprostranjeni širom planete, dok se drugima služe samo male grupe ljudi. Oni imaju različito poreklo i gramatička pravila, koriste drugačije glasove, a razlikuju se i na osnovu brzine kojom se izgovaraju. Neki su pisani, drugi su znakovni, ali postoje i oni koji se ne izgovaraju već zvižde! Zviždući jezici se nalaze negde između muzike i jezika, i veoma su interesantni neurolozima jer još uvek nije u potpunosti razjašnjeno koji to tačno kognitivni procesi omogućavaju njihovo korišćenje i razumevanje. Najčešće nastaju tako što se zvižduk koristi za imitiranje tona i intonacije nekog, već postojećeg, govornog jezika.

Za INFOPREVODE piše Srđan Đurić
Na svetu postoji mnogo jezika, i još više njihovih dijalekata. Neki od njih su rasprostranjeni širom planete, dok se drugima služe samo male grupe ljudi. Oni imaju različito poreklo i gramatička pravila, koriste drugačije glasove, a razlikuju se i na osnovu brzine kojom se izgovaraju. Neki su pisani, drugi su znakovni, ali postoje i oni koji se ne izgovaraju već zvižde! Zviždući jezici se nalaze negde između muzike i jezika, i veoma su interesantni neurolozima jer još uvek nije u potpunosti razjašnjeno koji to tačno kognitivni procesi omogućavaju njihovo korišćenje i razumevanje. Najčešće nastaju tako što se zvižduk koristi za imitiranje tona i intonacije nekog, već postojećeg, govornog jezika.
Zvižduk može putovati, i jasno se razaznati, na rastojanju i do 5 kilometara, što je mnogo veća razdaljina od one koju običan govor može da pređe. Otud se ovakvi jezici najčešće pojavljuju u planinskim oblastima gde ih koriste stočari za komunikaciju na velikoj udaljenosti. Na svetu je do sada pronađeno više od 70 različitih zajednica koje su u potpunosti razvile sposobnost sporazumevanja pomoću zvižduka. Tako se zvižduci mogu čuti u raznim nepristupačnim predelima, od prašuma Amazona, do prostranstava Aljaske. U Australiji su tokom Drugog svetskog rata regrutovani pripadnici jednog malog plemena u Okeaniji koji su prenosili šifrovane poruke zviždukom, na isti način na koji je i vojska Sjedinjenih Američkih Država koristila jezik Navaho Indijanca.
zvizdaci
Jedan od zviždućih jezika jeste i silbo sa kanarskog ostrva Gomera. Njime se služe Guanči, starosedeoci ostrva koji su se tu doselili iz severne Afrike, najverovatnije oko 1000. godine pre nove ere. Gomera je vulkansko ostrvo sa veoma nepristupačnim terenom gde se uzvici nisu pokazali kao dobra metoda komunikacije na velikim razdaljinama. Zbog toga su Guanči prilagodili berberski jezik kojim su govorili i počeli da se sporazumevaju zvižducima. U 15. veku su se na Kanarskim ostrvima pojavili španski doseljenici sa kojim je španski jezik krenuo da se širi i vremenom u potpunosti potisnuo berberski. Starosedeoci su ipak nastavili da zvižde i zvižduke prilagodili španskom, te je tako u 16. veku nastao silbo jezik kakvim ga danas znamo.
Do sredine 20. veka silbo jezik se još uvek aktivno koristio širom ostrva. Ipak, zbog loših ekonomskih uslova veliki broj starosedelaca vremenom je emigrirao u potrazi za poslom. Pored toga su rastuća mreža puteva, a kasnije i razvoj mobilnih telefona, olakšali komunikaciju na daljinu što je silbo jezik učinilo suvišnim i nepraktičnim. Na ostrvu Gomera je 1980-ih godina ostalo još samo nekoliko ljudi koji su umeli da se sporazumevaju zvižducima i jeziku silbo je pretila velika opasnosti od izumiranja. Međutim, lokalna zajednica je prepoznala njegov značaj, i proglasila ga istorijskim nasleđem Kanarskih ostrva. U osnovnim i srednjim školama je 1999. godine silbo postao obavezan nastavni predmet. Zahvaljujući dobrom sprovođenju obrazovne politike jezik je sačuvan i procenjuje se da danas njime vlada oko 22 hiljade govornika.
Unesko je 2009. godine uvrstio silbo jezik na svetsku listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Iako ovaj jezik danas nije neophodan za svakodnevnu komunikaciju, lokalna zajednica ga još uvek koristi kako bi objavljivala različite vesti, poput najava sahrana ili venčanja. Na međunarodnom filmskom festivalu u Kanu je 2019. godine premijerno prikazan film Zviždači, rumunskog reditelja Kornelija Porumbojua, koji je inspirisan ostrvom Gomera i njegovim stanovnicima koji mogu da se sporazumevaju zviždanjem. Silbo predstavlja jedan od, nažalost retkih, primera jezika koji su uspeli da se povrate sa ivice izumiranja, i u određenoj meri osiguraju sopstvenu budućnost.