Čitanje između redova: Semantika i interpretacija
Da bismo na odgovarajućem nivou u potpunosti shvatili vrednost reči, potrebno je semantici, značenju, dodati i pragmatiku, kontekst. Uz pravilnu interpretaciju dobijamo svojevrstan čarobni napitak, sposobnost kritičkog razmišljanja, otkrivanje neizgovorene istine, sposobnost čitanja između redova.
U svakodnevnoj komunikaciji reči imaju daleko šire značenje nego što nam se može učiniti u prvi mah. Na osnovnom nivou, dešava se da ih uzimamo zdravo za gotovo, ne tražeći u njima dubinu. Ovo bismo mogli nazvati i prividnim nivoom jer istina koja treba da se dosegne - levitira. Ona ostaje skrivena, implicirana ili prepuštena kontekstu, i najzad - propuštena.
No, da bi se dosegao njen pun smisao, potrebno je uočiti suptilne znakove, uočiti širu sliku.
Ne moramo biti vidoviti
Kako bismo bolje razumeli i ,,pročitali” sagovornika, treba da uzmemo u obzir i ton glasa, mimiku, raspoloženje, da primetimo ironiju i sarkazam, jer neizrečene poruke daju boju onome što uši registruju.
Nedavno je Tviterom kružila objava koja kaže:
Uvek postoji neka istina iza ,,šalim se”, znanje iza ,,ne znam”, emocija iza ,,ne zanima me” i bol iza ,,sve je u redu”.
Neizrečenim se ponekad kaže daleko više nego izgovorenim. Da li zbog prirode neke osobe, situacije ili posla, svesnost da poruku treba da primimo na jedan, a shvatimo na drugi način, može nas poštedeti neprijatnosti i razočaranja. A, u određenim situacijama, nekome može spasiti i život kada uvidimo da je neizrečeno poziv u pomoć.
Hartija i ćuprija trpe sve
Čitanje između redova podrazumeva kritički pristup izrečenom i napisanom. Ukoliko ne vidimo sagovornika već se oslanjamo na pisanu reč, zdrav razum nam nameće pitanja kao što su - ko, šta, gde, kada i zašto. Ima li pisac skrivene namere, u kom kontekstu piše i koja je njegova lična pozadina, teme su koje nas moraju zanimati. U suprotnom, mogle bi skupo da nas koštaju, pogotovo kada se radi o pravnim, finansijskim i medicinskim dokumentima.
Čitanje između redova je veština koja se uči
Pre nekoliko godina internetom je kružila vest da čak 80% korisnika društvenih mreža ne čita vesti dalje od naslova. Ta vest izvučena je iz studije objavljene 2016. godine od strane istraživača sa Univerziteta Kolumbija i Francuskog nacionalnog instituta.
Sajt sa satiričnim vestima, The Science Post, 2018. godine je objavio tekst pod nazivom: Istraživanje: 70% korisnika mreže Facebook samo pročita naslove tekstova o nauci pre nego što ih prokomentariše. Hajde da vidimo kakve veze ovaj podatak ima sa očiglednim odsustvom kritičkog mišljenja - gotovo 46 000 korisnika podelilo je ovu objavu na svom profilu, a sam tekst činili su pasusi probnog teksta koji nema nikakvo značenje, tzv. lorem ipsum. U prevodu, jedno veliko ništa.
Ovo nije mali broj ,,čitalaca” koji je zasigurno imao neko mišljenje i stav povodom datog naslova, a da se nije potrudio da razume priču koja stoji iza njega, a kamoli kredibilitet autora.
I veštačka inteligencija (AI) ima šta da kaže
Internet je prepun informacija, a nisu sve pisane tipkanjem po tastaturi. Zbog sve rasprostranjenije upotrebe AI chatbot-ova, ali i njihove zloupotrebe, interpretacija nekog teksta, zvuka ili slike zavisi od našeg razumevanja algoritma i načina obrade podataka na osnovu kojih veštačka inteligencija, takoreći, donosi odluke.
Stoga tekstovi dobijeni na ovaj način često ne poseduju lični pečat ili ličnu notu koju svaki ,,pisac” ima, a karakteriše ih i odsustvo doslednosti, logičan tok misli i ideja. Čitanje između redova ovde podrazumeva uočavanje tipičnih grešaka koje tekstovi i slikovni ili tonski zapisi neretko imaju, u cilju prepoznavanja razlika između ljudskog i veštački stvorenog sadržaja.
Zašto neki bolje čitaju između redova od drugih
Pre svega, radi se o ljudima koji sa puno pažnje pristupaju situaciji, bila ona razgovor u četiri oka ili preko telefona, čitanje onlajn vesti ili poslovnih izveštaja. Oni su prisutni, radoznali, imaju veliku moć zapažanja, empatični su i intuitivni.
Nadasve, imaju puno iskustva u društvenim krugovima jer kontaktiraju sa ljudima različitih uzrasta, profesionalnih orijentacija, temperamenata. Oni su svojevrsni detektivi i ne komentarišu nepročitane tekstove na osnovu pročitanih naslova, te nemaju potrebu da viču na sagovornike ni onlajn, ni u stvarnom životu.