Reči i tehnologija: dronovi, roboti, teleautomaton i Nikola Tesla

Za INFOPREVODE piše Srđan Đurić
 
Sa tehnološkim napretkom, koji je sve brži, pojavljuje se i potreba za stvaranjem novih reči kojima bi se inovacije označile. Ova potreba postaje naročito izražena u trenutku kada inovacije postanu rasprostranjene i dostupne u svakodnevnom životu. Danas su reči robot, dron i daljinsko upravljanje uobičajene, dok za teleautomaton i teledirigovanje mnogi nisu ni čuli. Priča o nastanku imena izuma nekada je zanimljivija od priče o njihovom sopstvenom nastanku.

Nikola Tesla i teleautomaton

Nikola Tesla je odigrao značajnu ulogu, i postavio temelje za razvoj moderne robotike. Verovao je da će naučni napredak koristiti čitavom čovečanstvu. Predvideo je i uspon automatizacije i nastanak veštačke inteligencije u 21. veku. Za razvoj robotike naročito je važan njegov izum iz 1898. godine, zaveden kao patent broj US613809A pod nazivom Method of and apparatus for controlling mechanism of moving vessels or vehicles (Metoda i uređaji za kontrolu mehanizma pokretnih plovila ili vozila).
Revolucionarni izum bio prvi daljinski upravljač, koji je koristeći radio talase mogao da kontroliše brodić. Iste godine je u Madison Square Garden parku uživo izvedena i demonstracija pronalaska. Publika je bila zaprepašćena! Neki su, neverujući svojim očima, tvrdili da je u pitanju telepatija, magičan trik, pa čak i da se u brodiću nalazi dresirani majmun koji njime upravlja! Iako se reakcija može činiti preteranom, istorijski kontekst se ne sme zanemariti. Hajnrih Herc je 1886. godine, tek nešto više od jedne decenije ranije, prvi put uspeo da emituje kontrolisane radio talase. U trenutku kada je Nikola Tesla pokazao da je moguće koristiti radio talase za daljinsko upravljanje, velika većina ljudi nije uopšte ni znala da radio talasi postoje.
Svoj izum Tesla je nazvao teleautomaton (od grčkih reči τῆλε (tele) što znači na daljinu, daleko, udaljeno i αὐτόματον (automaton), što znači samopokretan ili sa sopstvenom voljom). On je skovao sopstvenu reč, jer termini daljinski upravljač, teledirigovanje i radio-upravljanje tada još uvek nisu postojali! Međutim, teleautomaton nije bio običan daljinski upravljač. Nikola Tesla je smatrao da će se teleautomatoni vremenom toliko razviti da će steći sopstvenu inteligenciju, i biti u stanju da obavljaju složene zadatke. Ove mašine bi se u tom smislu mogle nazvati robotima, međutim ni ta reč još uvek nije bila smišljena.
radio-patent

Rosumovi univerzalni roboti

Za robote se slobodno može reći da oni svoje korene pronalaze u naučnoj fantastici. Sama reč robot prvi put se pojavljuje 1920. godine u drami R.U.R (Rossumovi Univerzální Roboti), češkog pisca Karela Čapeka. Drama je premijerno prikazana početkom naredne godine, i ubrzo je doživela veliki uspeh. Čapekovi roboti su svojevrsne preteče androida. Roboti se masovno proizvode, liče na ljude, inteligentni su i veoma efikasni u poslu. Jedan robot može da zameni dva ipo radnika. Međutim, roboti nemaju sopstvenu volju ni želje i ne mogu osećati emocije. Etimološko poreklo naziva robot je češka reč robota koja označava težak, prinudan rad. Karel tvrdi da je njegov brat smislio ovaj naziv, a da je u opticaju bio i termin laboři od latinskog labor – rad. Knjiga R.U.R pojavila se 2012. godine na srpskom jeziku u izdavaštvu Centra za promociju nauke. Prvi robot humanoid na filmu se pojavljuje 1927. godine u Metropolisu Frica Langama.
Naučna fantastika takođe je iznedrila i termin robotika. On se prvi put javlja u priči Runaround Isaka Asimova, koja je objavljena 1942. godine. Asimov se bavi složenim problemom etike i veštačke inteligencije, i upravo je u ovoj priči predstavio svoja čuvena Tri zakona robotike.
I dan danas u akademskim krugovima postoji neslaganje oko toga šta tačno čini robota, odnosno kada on prestaje da bude obična mašina, ili dron. Mnogo veća konfuzija postojala je u prvoj polovini 20. veka, neposredno nakon što je termin usvojen u široj javnosti. Ipak među prve robote moraju se svakako uvrstiti Unimate, prvi industrijski robot, nastao 1961. godine, i Shakey, prvi robot koji je mogao da se kreće, koristi senzore i donosi samostalne odluke koji je razvijan u periodu od 1966. do 1972. godine. Dakle prvi pravi roboti u stvarnom svetu pojavili su se tek nešto više od 40 godina nakon što su se rodili u mašti pisaca.
robot-definicija

Dronovi ili bespilotne letilice

Dronovi su danas u svakodnevnoj upotrebi. Oni se koriste u vojne svrhe, za špijunažu a nekada mogu biti i naoružani. U proteklih nekoliko godina postali su jeftiniji, i dostupni širim masama, te ih koriste profesionalni fotografi, ali i fotografi-amateri, pa čak i deca kao igračke. Nakon što je Nikola Tesla patentirao mehanizam daljinskog upravljanja radio talasima, tehnologija bespilotnih vozila ubrzano je napredovala. Tokom Prvog svetskog rata počela je da se primenjuje i na letilicama. Međutim svoj uspon bespilotne letilice doživele su tek u međuratnom periodu.
drone-definicija
Reč dron potiče iz engleskog jezika. Drone je trut, a kolokvijalno se koristi i kako bi se označilo zujanje, ili lenja osoba. U kontekstu bespilotnih letilica termin je počeo je da se koristi tek nakon 1935. godine. Te godine je američki admiral Vilijam Stendli prisustvovao demonstraciji Britanske Kraljevske ratne mornarice, na kojoj je prikazana bespilotna letilica DH 82B Queen Bee (Matica). To je bila prva bespilotna letilica koja je mogla da sleti, i ponovo se koristi. Vrativši se u Sjedinjene Američke Države, Vilijam daje zadatak jednom oficiru da sličnu tehnologiju razvije za potrebe američke mornarice. Tako je nastao dron, koji je svojim imenom odavao čast britanskom uzoru. Naziv se pokazao kao prikladan, pošto bespilotne letilice ne mogu samostalno da lete, i ubrzo je postao opšteprihvaćen.