Galicizmi (reči francuskog porekla) u srpskom jeziku

Za InfoPrevode piše Ana Atanasković

Jezički puritanizam je nemoguća misija. Ništa ne može postojati bez spoljnih uticaja pa tako ni jezik. Svi pokušaji da se bilo koji jezik održi „čistim“ padaju u vodu, što je naročito vidljivo u sadašnjem trenutku kada je svet postao „globalno selo“ i kada reči sa drugih prostora preko društvenih mreža „prelaze“ iz jezika u jezik. U tome je, zapravo, lepota jer nove reči sadržajno i lepo ispunjavaju segmente života onih koji ih koriste.

Galicizmi su reči preuzete iz francuskog jezika. Današnje područje Francuske se u antičko doba zvalo Galija. Valja napomenuti i da je postojao galski jezik kojim su govorila keltska plemena u Galiji i u Severnoj Italiji, ali on je izumro.

Srpski i francuski jezik su se sreli još u ranom srednjem veku. Jedan od značajnijih događaja je bila ženidba kralja Uroša I Jelenom Anđel, kod nas poznatijom kao Jelena Anžujska koja, doduše, nije bila poreklom iz Francuske, kako se dugo mislilo, već iz Ugarske, ali jeste preko majke imala rođačke veze sa lozom Anžujaca (sa Karlom I Anžujskim). Anžu (Anjou) je jedna od regija u Francuskoj koja je ranije bila grofovija pa vojvodstvo.

U srpskoj srednjovekovnoj književnosti bilo je više verzija romana „bretonskog ciklusa“ („Tristan i Izolda“ i drugi), a to je slučaj i sa knjigama „Roman o Aleksandru“, „Roman o Troji“ i 2Bovu od Antone“. Neki od pomenutih  romana, kao i neke francuske epske pesme, naročito u francusko-italijanskim preradama podsećaju na neke naše narodne pesme.

Najviše francuskih reči je u srpski ušlo tokom 18. veka, kada je Dositej Obradović preveo remek delo francuske književnosti iz tog perioda, „Avanture Telemaha, Odisejevog sina“. Tokom 19. veka se već smatra da je znanje francuskog, tada najvažnijeg jezika na svetu, bila odlika obrazovanih ljudi u Srbiji. Francuski je bio jezik diplomatije i administracije. U domenu francuskog uticaja na srpsku kulturu nezaobilazan je boravak (a zatim delatnost) Srba  koji su se školovali u Francuskoj. Oko 1840. godine srpske vlasti, svesne potreba naroda  i države, šalju u Francusku niz talentovanih Srba (Filipa Hristića, Dimitrija Crnobarca, Jovana Marinkovića, Konstantina Nikolajevića i druge) koji će postati prenosioci francuske  kulture u najširem smislu reči.

Mnogi srpski pisci, kao što su Đura Jakšić, Milovan Glišić i Laza Kostić, pisali su na francuskom jeziku ili su bili pod uticajem francuske književnosti.

Ne treba zanemariti ni uticaj francuskog jezika tokom 20. veka, kroz kulturu, kada je ostavio nezamenljiv trag u svetskoj pa i našoj estetici, umetnosti, modi, lepoti življenja. I danas smo svedoci koliko nas oduševljavaju snimci sa TikTok-a na primer, o tome kako Francuzi na kvalitetan način „troše“ svoje dane.

Francuske reči smo, kao i sve ostale reči iz stranih jezika, posuđivali direktno ili indirektno, tj. preko jezika posrednika. Primeri direktnih posuđenica su bižuterija, ormar i pano.

Mnoge reči su kod nas došle preko nemačkog jezika (na primer kontrola). Drugi jezici posrednici su bili italijanski, ruski, engleski pa čak i turski.

Mnoge od tih reči su prošle jezičku adaptaciju tj. prilagođavanje srpskom jeziku u fonološkoj, morfološkoji i semantičkoj ravni. Na primer, francuska reč biscuit kod nas je postala biskvit (mnogi misle da je kod nas došla iz engleskog, ali i Englezi su je pozajmili od Francuza!). Slično, reč beletristika potiče od dve francuske reči belles i lettres, koje, kada stoje zajedno, u prevodu glase bukvalno „lepa pisma“. Ovaj pojam, pak, nema više to značenje već označava „lepu književnost“ tj. romane, priče, pripovetke, novele i sve prozne tekstove koji ne spadaju u stručnu literaturu, školske udžbenike, enciklopedije i slična štiva.

Galicimi koje koristimo svakodnevno su:

roman, portret, atelje, režiser, bulevar, buket, šarm, adresa, parfem, avantura, kordon, kompanija, regimenta, brigadir, kapetan, kavaljer, kroasan, meni, deža vu, avangarda, renesansa, ekran, šofer, anketa, bide, volan, milje, rešo, triko, etaža, žeton, angažman, kolaž, režim, kabare, gurman. Slede: ležeran/ležernost, moda, inženjer i žurka/žur.

Ko je boem (bohème)? Ko voli da ide na balet (ballet)? Ko pije samo liker (liquer)?

Mada, mnogi putevi vode u Rim pa je tako ballet, u stvari, poreklom iz verzije kasnijeg latinskog tj. od reči ballō koja je značila "igrati".

Deža vu u francuskom ima dva oblika: déjà vu – termin koji označava da je nešto već viđeno ili da smo određeno iskustvo već doživeli ranije i oblik sa crticom, déjà-vu, koji označava osećaj da smo nešto već doživeli u prethodnom životu.

Iz francuskog smo pozajmili i reči: banalan, bataljon, kokarda, šansona/šansonjer, budoar, abažur, bajonet, beretka, virman, grupa, deranžirati, epoleta, eskadrila, espadrile, ešarpa, žaluzine, žandar/žandarm, žanr, žargon, žurnal, kabina, kadet, kireta, krupije, legitimitet, masaža, masakr, mitraljez, ordever (hors-d'œuvre), parket, paspartu, rafal, revolucionar, ruž, šmizla, kuloar, šminka, salon, kabriolet, garderoba, karat, limuzina, butik, menadžer, restoran, baget, šato, šampanjac, kostim, kabinet, apetit, baron, apel, avans, balon, minjon, kurir, garancija, melioracija, uzurpirati, simulirati, žonglirati/žongler, deblokirati, separe, brineta, toalet, toaleta, eau de toilette, elita, energija, fasada, galerija, hotel, identitet, iluzija, ironja, literatura, mašina, marioneta, neutralno, nokturno, omlet, randevu, salata, sentiment, silueta, suvenir, varijetet, oranžada, promenada, apartman, žipon, korset, žersej, paž.

Reči koje koristimo direktno su i nazivi čuvenih modnih časopisa ELLE i VOGUE, koje u prevodu znače "ona" i "stil".

Mlade generacije pomno slušaju muziku koju izvodi Mihajlo Veruović pod umetničkim imenom Vojaž (Voyage). Ta reč na francuskom znači "putovanje". On čak ima i jednu pesmu čiji je naslov sasvim na francuskom - C'est la vie, što u prevodu znači "to je život/takav je život". Zanimljivo je da je isti naziv za jednu svoju pesmu imao i veliki frankofil i srpski šansonjer Dragan Stojnić.

U svakodnevnoj upotrebi su, u medijima i svakodnevnom govoru, i nazivi brendova koji potiču iz Francuske a koji su sinonimi za dobar stil, kao što su:

Šanel (Chanel), Živanši (Givenchy), Sen Loran (Saint Laurent), Dior (Dior), Luj Viton (Louis Vuitton), Selin (Celine) i drugi.