Priče koje su bile inspiracija za Hobita
Za InfoPrevode piše Jovan Stipić
Tolkinovi (Tolkien) čitaoci, posebno oni zaljubljenici koji iznova i iznova čitaju njegova dela, dobro znaju koja su to mesta koja su inspirisala njegovu književnu maštu. Bilo da je to seoce Sarhol (Sarehole), gde je odrastao i koje je bilo inspiracija za Okrug (Shire) ili oblast Malvern Hilz (Malvern Hills) koja je potakla stvaranje Gondora i Rohana.
Ipak, i dalje je neverovatno, s obzirom na to koliko su popularne njegove knjige i filmovi zasnovani na njima, da malo ljudi zna za priče i legende koje su inspirisale njegovo najveće delo.
Naša priča, ili tačnije njegova priča, Hobit (The Hobbit), ima korene u staroengleskom spevu Beovulf (Beowulf). Priča o ovom paganskom heroju danas je sačuvana samo u jednom rukopisu, iz 16. veka, koji je tada posedovao čuveni antikvar Lorens Novel (Laurence Nowell). Slično Lejktaunu (Lake-town), i on je skoro izgoreo 1731. godine. Srećom, iako nagoreo, rukopis se može naći u Britanskoj biblioteci (British Library) i dan danas.
Ali vratimo se Beovulfu i uticaju koji je imao na Tolkina.
Prilikom čitanja njegovog dela, vrlo brzo postaje očigledno da je Tolkin bio ljubitelj mitologije, posebno kada je reč o mitovima keltskog, anglosaksonskog i germanskog porekla, sa delovima slovenske mitologije. Motiv zmaja bio je prilično istaknut ne samo u anglosaksonskoj literaturi, već je vidljiv u germanskoj i anglosaksonskoj brodogradnji, izradi nakita, a dizajn se čak koristio i u proizvodnji oružja.
Šmaug (Smaug) je, na primer, savršen primer korišćenja zmajeva u starim germanskim mitovima, gde blago i zlato čuvaju zmajevi od svakoga ko bi bio dovoljno naivan da pokuša da ih ukrade. Ceo paganski germanski narod bio je čuven to tome da je gomilao blago i hvalio se njime dok je pevao o herojstvu. To gomilanje je bilo svojstveno Tolkinovim patuljcima i Grendalovoj majci u Beovulfu.
Zmajevi, Tolkinovi ili drugi, takođe su prisutni kao simbol čuvara zabranjenog blaga. Simbolika čuvanja blaga koje je zakopano sa mrtvima nije se prvi put pojavila kod Anglosaksonaca, ali su oni prvi počeli da koriste motiv zmaja na grobovima. Kasnije se u heraldici koriste zmajevi na grbovima najbogatijih plemićkih porodica ili onih koje su čuvale kraljevo blago.
U tom pogledu, Šmaug je svakako veoma sličan zmaju u Beovulfu. Obojica čuvaju gomilu zlata, i od obojice je ukradena čaša sa draguljima. Oba zmaja su, takođe, zapalila selo u besu i ljutnji nakon što je njihovo blago opljačkano i odneseno.
Rune su, posebno, istaknute u kulturi patuljaka Tolkinove Srednje zemlje. Ali u stvarnosti, germanski narod ih je koristio, najranije, od prvog veka pa nadalje. U oba slučaja, to su bili simboli za foneme. U priči su se rune mogle videti na mapi do Usamljene planine (Lonely Mountain) i na oružju koje su patuljci koristili. Graviranje runa na oružju takođe je bilo nešto što su radili i hrišćani i pagani u Skandinaviji i na Britanskim ostrvima.
Već smo govorili o zajedničkim kulturnim vrednostima patuljaka i germanskih pagana, ali koja vrednost je bila najistaknutija? I Beovulf i Hobit posebno naglašavaju figuru vođe. Vođa je onaj koji može da ujedini svoje sledbenike i pomogne im da pobede u teškim okolnostima, kao i da ispune nemoguće zadatke. Obe priče naglašavaju lojalnost koju ti sledbenici osećaju prema svom vođi.
Još jedan motiv koji su i paganska i hrišćanska germanska plemena delila sa patuljcima i hobitima je gostoprimstvo i prijateljstvo. U knjizi, Bilbo daje sve od sebe da dočeka desetak nepozvanih gostiju, čak ide toliko daleko da im pravi hranu iako zna da oni neće jesti. Primer tog motiva verovatno se najbolje može videti u Torinovim poslednjim rečima Bilbu: „Kad bi više nas cenilo hranu, veselje i pesmu od sakupljanja zlata, svet bi bio veseliji.“
Takođe, po mom mišljenju, lik Grendala iz Beovulfa je bio inspiracija i za lik Goluma. Osim što obojica žive u mračnim, vlažnim, senovitim mestima duboko ispod zemlje, oni žude za ljudskim mesom, slični su po svom monstruoznom fizičkom izgledu, prošli su strašnu transformaciju i izopštenici su iz svojih zajednica.
Ovaj tekst bi sada verovatno mogao da ide u nedogled, i mogao bi se razviti u akademski rad. Moguće da je već neko radio istraživanje na ovu temu. Beovulf i Beorn, Herot i Meruseld su samo nekoliko likova koji bi se mogli uporediti kako po fizičkom izgledu tako i po ponašanju ili pogledima na svet. Smatram da je neosnovano kada Tolkinovi fanovi ističu sličnosti između njegovog dela i dela savremenih autora i govore o „krađi“.
Po mom mišljenju, oni su samo inspirisani jednim od najvećih pisaca svih vremena, koji je sam bio inspirisan onima pre njega. Većina Tolkinovih dela je savršen spoj starih narodnih priča, legendi i priča sa preokretom i svežim pristupom, što ih svrstava među najfascinantnije priče ikada ispričane.