Prevodilačka etika: Balansiranje između tačnosti i kreativnosti

Veština, kreativnost, preciznost, brisanje granica država, kultura, a iznad svega zanat - puno je reči kojim bismo opisali posao prevodioca. Ovo je sve samo ne mehanički posao jer svaku reč sagledava prvo iz polazne tačke, sa njenog izvora, a zatim uzima u obzir i njeno krajnje odredište, primaoca poruke. 

Prevođenje je i svojevrsna umetnost koja uključuje i istraživački rad kako bi se data poruka prenela upravo bojom i tonom kojim je i zamišljena, ili kako je pisac Ginter Gras govorio: ,,Prevod je ono što menja sve kako se ništa ne bi promenilo.”

,,I ti si u pravu.”

Mnogi smatraju da prevodioci prevode reči, ali ovo je ništa drugo do površan način sagledavanja koji zanemaruje činjenicu da su reči zapravo elementi itekako kompleksnih poruka, osećanja, činjenica, i uopšte struktura koje se često ne poklapaju sa jezičkim strukturama niti kulturolološkim aspektima jezika na koji se prevodi.

,,Prevod se ne tiče samo reči, već nam pomaže da razumemo druge kulture.” zaključio je Entoni Berdžes, britanski romanopisac, kritičar i kompozitor. S tim u vezi možemo zaključiti da je prevod na neki način i subjektivni proizvod, pogotovo kada se radi o literarnim delima - koliko prevodilaca, toliko varijeteta. 

Zato se podsećamo reči Nikole Pašića koji bi prepirke prekidao rečima: ,,I ti si u pravu.” Šalu na stranu ali neka nam ova rečenica služi i kao podsetnik da svaki skup reči (kao i pojedinačna reč) itekako menja značenje u zavisnosti od prirode primaoca istog.

prevodjenje

Prevodilačka etika

Prevodilačka etika je skup načela i smernica kojima se vode prevodioci. Između ostalog ona podrazumeva tačnost, poverljivost, poštovanje kulturoloških razlika i izbegavanje pristrasnosti. 

Dobar prevod mora biti veran originalu u njegovom značenju i nameri, uzimajući u obzir kontekst i sve relevantne aspekte koje nosi. Stoga, prevodilac ima ne samo moralnu nego i pravnu obavezu. 

Kako bi se istakao značaj prevođenja, a ujedno i dao okvir za prava i dužnosti prevodilaca, 1963. godine usvojena je Prevodilačka povelja, a glava 1, tačka 5 upravo i govori o potrebi prilagođavanja pri prevođenju kako bi se poruka što vernije prenela na drugi jezik.

Prevod: i tačnost i kreativnost

Tačnost u prevođenju odnosi se na verno prenošenje poruke na ciljni jezik uzimajući u obzir njen ton, značenje i nameru. Prevodilac će se postarati da ništa ne izostavi niti doda, osim ako to nije neohodno za razumevanje poruke.

Sa druge strane, kreativnost u prevodu iziskuje pronalaženje odgovarajućih rešenja kako bi se prenele specifičnosti, kulturološki apsekti i stil originalnog teksta tako da ga ciljna grupa u potpunosti razume. Ovim postupkom prevodilac ima slobodu da prilagodi sadržaj dok istovremeno poštuje suštinu izvornog teksta. 

Zaključujemo da su tačnost i kreativnost tasovi na vagi svakog prevodioca jer njihovim balansiranjem dobijamo prevode izuzetnog kvaliteta koji nedvosmisleno prenose nameru izvornog teksta ili govornika.

Jedna reč, a toliko značenja

Da bismo bolje ilustrovali koliku kompleksnost nosi jedna reč, osvrnućemo se na knjigu prof. Mone Bejker In Other Words. U njoj je navedeno nekoliko oblika značenja reči ili iskaza. 

Na primer, kod tzv. predloženih značenja reči pre svega mislimo na osnovno značenje, te je engl. jar tegla a ne šolja, a clock je stoni ili zidni sat, ne ručni. Nadalje, kod ekspresivnog značenja izražavamo i svoje stavove ili emotivna stanja pa nije isto reći da se neko kreće veoma sporo, walk very slowly ili donekla iskazati nezadovoljstvo što se ne kreće brže kada kažemo walk at a snail’s pace. 

Upotreba kolokacija, odnosno reči koje grupno čine jednu celinu, takođe zavređuje posebnu pažnju pri prevođenju i pravo su bogatstvo svakog jezika. Stoga u prethodnom primeru ne bismo mogli da kažemo at a snail’s step. Prof. Bejker dalje navodi pranje zuba kao zanimljiv primer izbora glagola u zavisnosti od jezika. Kao u srpskom, i u poljskom se zubi peru (myć). Nemački jezik za to koristi glagol čistiti (putzen) kao i ruski (чистить). Prevod se dodatno usložnjava kada izvorni tekstovi sadrže i jezičke varijetete poput dijalekata i sociolekata.

otvoren-recnik

Insistirati na tačnosti prevoda ili na duhu jezika?

Značenje koje prevazilazi nivo samih reči pokazuje i kolokacija ,,žestoko piće” koje se u našem jeziku kao i u engleskom (hard drink) odnosi pre svega na pića poput rakije, viskija, konjaka iliti nešto kratko, kako mi kažemo. Za najbliži mogući ekvivalent u arapskom, ovakva pića uključuju sva alkoholna pića. 

Stoga prevodilac u datom kontekstu mora da odluči da li će se zadovoljiti ograničenim značenjem kolokacije u prevodu ili će opisno dočarati dati pojam. Jer, kao što i sama prof. Bejker kaže, u prevodu su neki gubici neminovni. Kreativna rešenja su stoga potpuno opravdana. 

Sada ćemo otići i korak dalje i na naizgled banalnom primeru pokazati značaj kreativnosti prevodioca, jer ovaj posao često iziskuje da se komunikacija odvija politički korektno. A kako politička korektnost uključuje postupke pri kojima niko ne sme da se oseća uvređeno, marginalizovano ili izopšteno, nivo odgovornosti veoma je jasan. Bejker navodi primer ruskog jezika u kome nema ekvivalenta za podelu jezika na manje i više popularne, kao što je to slučaj sa npr. srpskim, engleskim ili nemačkim. No iskusan prevodilac će takav prevod staviti pod navodnike ili na drugi način skrenuti pažnju na specifičnost datog jezika. Prevođenje svake reči i izraza i po svaku cenu zaista nije neophodno, a ponekad je i vrlo pogrešno. 

Ima li mesta za kreativnost pri prevođenju službenih razgovora i dokumenata?

Ovakva vrsta prevoda - stručni prevod - iziskuje izuzetnu preciznost jer sadržaj izvorne poruke ne sme da se ispusti, a neretko može biti i predmet spora. No, ni ovde se prevodilac ne drži slepo svake reči jer mora voditi računa i o tonu poruke. 

Nadalje, gramatika i sintaksa izvornog i ciljnog jezika često se ne podudaraju. Vrlo dobro znamo koliko dugačke rečenice u srpskom jeziku mogu da budu, dok engleski jezik ne trpi gomilanje atributa i zavisnih rečenica. Ovo imamo na umu i pri prevođenju tehničke dokumentacije, ugovora i sl. Stoga i ovde do izražaja dolazi kreativnost kako bi prevod zvučao što prirodnije. 

Tačnost i kreativnost pri prevođenju komplementarne su veštine kojima prevodilac vešto manipuliše na tasovima svog prevoda.

 

Reference:

Baker, M. (2006). In Other Words – A coursebook on translation. London: Routledge.