Persi Biš Šeli – pesnik, vizionar i slobodobranitelj

Za InfoPrevode piše Ana Atanasković

Ko je bio Šeli?

Rođen kao naslednik bogatog imanja svog dede, Persi Biš Šeli (Percy Bysshe Shelley) je već na Oksfordu otkrio svoju revolucionarnu stranu. Naime, bio je izbačen sa univerziteta jer je napisao delo „O neophodnosti ateizma“ (The Necessity of Atheism), odbivši da se za isto izvini.

Bio je, kako se sam potpisao u hotelu u Šamoniju, "ateista, ljubitelj čovečanstva i demokrata". Molili su ga da se odrekne vegetarijanstva, političkog radikalizma i ideja o seksualnim slobodama. No, Šeli je ispunjavao svoje napisane i izgovorene reči. Bio je istina, onakav kakav jeste, i kada je bio vatra, voda ili vazduh.

Pesnik, filozof i govornik se uplitao u avanture i hrabro bivstvovao u snažnom romantičarskom zanosu onako kako je hteo.

Pobegao je u Škotsku sa Harijetom Vestbruk i oženio je, tako porušivši planove porodice. Mislili su da će ga slomiti tako što će mu zbog tog čina oduzeti novac, ali Šelija je gladovanje samo učvrstilo u pobuni protiv sistema. U Dablinu je štampao pamflete podrške za prava katolika i nezavisnost Irske. Držao je govore sa prozora i balkona, pune žara i žustrine. Vrhunski stihotvorac, slobodoumni mislilac i borac rečima i postupcima – to je bio Persi Biš, čovek eterične, nestvarne, prefinjene, vilenjačke lepote. A ona ne dolazi svima, vidi se na pravi način samo kod osoba koji je traže, gaje i stvaraju.

Borba je iznedrila i njegovu prvu veliku poemu "Kraljicu Mab" (Queen Mab),  pisanu delimično u blankversu (blank verse), u kojoj napada sva zla iz prošlosti i sadašnjosti (trgovinu, rat, ishranu mesom, crkvu, monarhiju i brak). No, Šeli nije bez nade da će se ljudski rod oporaviti kada se ovih poroka oslobodi. Godinu dana posle rođenja ćerke Šeli se zaljubljuje u Meri Volstonkraft Godvin (Mary Shelley) i beži sa njom. Imao je život pun begova, u stvari, pun puteva ka slobodi, ka pravu da promeni kurs i ide kuda ga srce vodi. U isto vreme je pisao o Alastoru, duhu samoće, u kome kritikuje i sopstveno romantičarsko sanjarstvo. Ali, kako je taj čovek satkan od beline snova mogao da ih porekne? Bio je i bistrina i magla, i oblak i kiša i sunce.

Pirs i Meri odlaze u Ženevu, gde se sastaju sa lordom Bajronom (Lord Byron). Tu je i Kler Klermont. Šeli intenzivno stvara, piše o intelektualnoj lepoti. Sa politički i reformski orijentisanih pesama prelazi na one koje se bave umetnošću. Nije mogao da promeni svet u praktičnom smislu, mada je želeo (u pesmi "Oda zapadnom vetru" (Ode to the West Wind) je čeznuo da bude kao vetar "slobodan kog' ništa ne savlada!"). Ipak, menjao ga je tako što je  u rime (rhyme) utkao svoje ideale. Želeo je da se sa vetrom popne do neba. Kao da se obraćao vetru sa setom, jer nije u mogućnosti da kao on raznese reči celom svetu, ali je u "Oslobođenom Prometeju" (Prometheus Unbound) pokazao snagu, akcentujući istrajnost u buntovništvu protiv svih nepravdi. U pozitivno tajfunskom raspoloženju Šeli je započeo poemu "Trijumf života" (“The Triumph of Life,”)  u kojoj opisuje trijumfalnu kočiju koja prolazi "u oluji svog sjaja". Nije je završio jer je prava morska oluja došla po njega.

Zašto je Šeli pravi pesnik?

Zato što bi pevao, govorio, vikao, smišljao i spajao svoje rečenice sa jonosferom i kada ne bi bilo nikoga da ga čuje. Zato što je poezija tekla njegovim venama, nije stvarao iz pomodarstva. Zato što je tragao za strasnom ljubavlju i socijalnom pravdom, nižući pesme koje spadaju u red najbolje napisanih na engleskom jeziku. Zato što je, senzitivan i maštovit, verovao u ljudsku sreću. Zato što je njegova umešnost kombinovanja reči u savršenoj simbiozi sa njegovom eteričnošću i orkanskom zanesenošću.

Sloboda je najbitnija

 "Odu slobodi" (Ode to Liberty) je napisao inspirisan revolucijom u Španiji. Želeo je i da ode tamo da se bori. Sloboda je neophodna za kreativnost, tvrdio je. U njoj radost, ljubav i zapitanost imaju krilati zvuk. U njoj su sveštenici nepoželjni i zreli za pakao. Pesnik poziva ljude da kraljeve i kraljevstva bace u prašinu. Podržavao je žene koje su se bavile pisanjem, počevši od Meri, koja mu je postala druga supruga i autorke "Frankenštajna" (sarađivao je u procesu). On je, jednostavno, verovao da je jednakost prirodno stanje svih ljudi. U delu "U odbranu poezije" (A Defence of Poetry) je doslovno napisao da su "pesnici nepriznati zakonodavci sveta". U pesmi "Maska anarhije" (Masque of Anarchy) iznosi ideje o nenasilnom otporu i pita: "Šta si ti, Slobodo?" Onda objašnjava: "Ti nisi, kao što varalice kažu, senka koja će uskoro nestati, sujeverje niti ime koje kao eho izlazi iz pećine Slave"; "Ti si hleb za radnika". Dalje navodi da je sloboda pravda, mudrost, mir, ljubav a da su nauka, poezija i misao njene lampe.

Moć stihova

Šeli je kroz stihove propovedao da je protiv Boga, protiv kralja i da je moderni Prometej. Poručivao je ljudima da je moguće opet ukrasti vatru. U sonetu sa atipičnom šemom rime, "Ozimandija" (Ozymandias), pak, objašnjava kako i moć najmoćnijih (faraona Ramzesa II u ovom slučaju) bledi sa prolaskom vremena. Čak i njihove statue ne znače više ništa. Ni kraljevi nad kraljevima nemaju večnost ali ima "muzika kada utihnu tihi glasovi, koja vibrira u sećanju", kako je Šeli napisao u kratkoj pesmi "Za---- " (To ----).

Znao je da je "svaka ljubav slatka, i ona koja se daje i ona koja se prima". Možda je slutio da mu se bliži tragična (tipično romantičarska) smrt kada je napisao da se "penje poslednjim stepenicama vremena".

Bio je čovek koji je na dubok i mističan način cenio prirodu i koji je u njoj video kosmičke istine koje je svojom imaginacijom upisivao u stihove. Štaviše, njegova poezija je bila proročka. Razumeo je "duh lepote" prirode i njen božanski karakter. Shvatao je da može i da uništava, ne samo da kreira i bio svestan i njene tamne strane.

Smrt i legenda

 Tragično je nastradao sa samo dvadeset i devet godina. Udavio se u zalivu La Specija dok se svojim brodom "Don Žuan" (prvobitno se zvao "Arijel") vraćao iz Livorna u Leriči. Bura je dokazala da celokupna posada nije znala mnogo o moreplovstvu. Postoje, pak, i svedočenja da je brod bio udaren, te, samim tim, i drugačije teorije o smrti velikog pesnika. Bilo kako bilo, Šelijevo telo je kremirano na plaži blizu Vijaređa.

Ali ni voda ni vatra nisu progutale silu njegove pesničke i životne strasti. Ostala je da nas podseća da se za slobodu borimo kako znamo i umemo, do poslednjeg daha.