„Peni dredful“ priče (Penny Dreadfuls)

Za InfoPrevode piše Jovan Stipić

Šta su priče „peni dredful“?
Mnogi od vas su čuli ove priče, iako niste neophodno čuli za njih. Mnogi od vas su ih možda i čitali bez saznanja o njihovom imenu. U svakom slučaju, one predstavljaju kičmu žanra beletristike koji danas nazivamo horor.

Poznate kao „peni bladz“ (Penny Bloods) početkom tridesetih godina 19. veka, kada su prvi put objavljene, ove priče su poznate po strašnim i brutalnim avanturama i krimi tematici. Pisali su ih neafirmisani mladi pisci, a ponekad i amateri koji su želeli brzu zaradu, te one nisu pisane sa pažnjom koja je bila karakteristična za klasičnu književnost toga doba. 

Štampane su na jeftinom papiru u velikim tiražima. Svaka priča imala je osam do šesnaest strana i svaka knjiga se prodavala za jedan peni. Otuda i naziv „peni bladz“, u slobodnom prevodu „krvave priče za jedan peni“. 

Razlog ovakvom izdavaštvu bio je procvat jeftinog štampanja koji se dogodio u ranom 19. veku. Štampale su se do tada nezapamćene količine kniga i različiti sadržaji. Magazini, kuvari i kolekcije bajki bili su popularni u ovom periodu, a knjige su dolazile do ogromnog broja čitalaca, te tako i do ljudi različitog društvenog statusa. 

Naravno, ova ekspanzija nije bila slučajna. Tome su doprinele nove metode štampanja i distribucije.

Ali šta je sa ovim konkretnim pričama?

Mnoge od njih su inspirisane gotskim romanima iz 18. veka koji su obilovali prevaziđenim gotskim stilskim figurama, krimi narativima i melodramom tog vremena. Njihova demografska kategorija bila je radnička klasa, koja nije imala strpljenja za poetske figure ili teške teme. Tako su se razvodnjavali „najzanimljiviji delovi“. 

Međutim, ono za šta većina ljudi danas veruje da su značajni predstavnici peni dredful priča, zapravo je prethodilo ovim brošurama ili je samo inspirisalo poznatije priče. „Doktor Frankeštajn“ Dr. Frankenstein izašao je znatno pre nego što su dredful priče postale popularne. Istovremeno, priče poput „Drakule“ Dracula i  „Slike Dorijana Greja“ The Picture of Dorian Grey su prvi put štampane u  čvrstim, dobro ukoričenim izdanjima i bile su namenjene, pre svega, "visokoj" čitalačkoj publici.

Jedan od peni dredful karaktera koji je položio test vremena je Svini Tod (Sweeny Todd), berberin ubica. Iako se pojavio u nekoliko izdanja, najpoznatiji je onaj iz priče Džejmsa Malkolma Majera (James Malcolm Mayer) „Niska bisera“ The String of Pearls. Inspiracija za ovaj lik verovatno je bila spoj urbanih legendi iz Francuske ranih godina 17. veka, koje su kasnije kombinovane sa pričama o nevinom, viktorijanskom mesaru lažno optuženom za ubistvo.

Ono u čemu su ljudi iz radničke klase toga vremena posebno uživali, a tiče se ovih priča, je to što su zli likovi, tipično bogati i moćni, na kraju uvek dobijali šta zaslužuju, bilo da im je to priredila okupljena rulja ili običan hrabri čovek.

Naravno, kada postoji jedan ceo žanr književnosti namenjen uglavnom mladim običnim muškarcima u mnogo opasnijoj eri od današnje, on će biti okrivljen za podrivanje autoriteta i romantizovanje ubistava i poroka. Poput video igrica danas, neki su verovali da peni dredfulz podstiču na samoubistvo i bekstvo. Zbog toga je policija upala u nekoliko štamparija. Tako je pred kraj 19. veka došlo do značajnog podsticaja da se više pozitivnih i moralnih priča piše za mlade.

Danas su zahvaljujući moći interneta peni dredful priče postale još popularnije, pružajući bekstvo, avanturu, romansu, a ponekad i krv onima koji vole stravu. Baš kao i buntovni viktorijanski čitaoci, i ovi savremeni vole adrenalin i osećaj koji imaju kada otkriju novu knjigu koju ne mogu ispustiti iz ruku, ili seriju koju moraju odgledati do kraja.