O Češkoj, Česima i češkom

Iz ličnog ugla: Ana Kruta

Odluku da studiram češki jezik i književnost na Univerzitetu u Beogradu doneli su u stvari Milan Kundera, Josef Škvorecki, Bohumil Hrabal, Miloš Forman i Jirži Mencl. Moje češko poreklo samo me je uputilo na vrsna dela ovih čeških umetnika, a njihov talenat da rečima i slikom prikažu jedno društvo, vreme, mentalitet i malog, običnog čoveka sa univerzalnim problemima, iskušenjima i manama naveo me je da poželim da savladam njihov jezik. Prvi filmovi Miloša Formana bili su na njegovom maternjem, češkom jeziku. Moj omiljeni „Gori, moja gospođice” o lutriji i izboru za mis u vatrogasnom društvu u jednom malom mestu, crnohumorno, uz pomoć velikog broja naturščika prikazuje pohlepu i nesposobnost lokalnih uglednih ljudi.

Delo „Kukavice“, koje je Škvorecki pisao sa 24 godine (zbog cenzure objavljene dosta kasnije) opisuje kraj II svetskog rata, nagoveštaj slobode, ali i nekog drugog ropstva u jednom malom gradu, u kojem stanovnici nisu ni heroji ni saradnici neprijatelja, već samo žele da prežive. Tu se pojavljuju Deni Smiržicki, junak mnogih njegovih budućih dela, i džez, kao beg od stvarnosti i simbol slobode.

Ako volite da čitate, onda moram da preporučim Kunderinu „Šalu” i „Smešne ljubavi” i Hrabalovu „Služio sam engleskog kralja” i „Strogo kontrolisane vozove”, po kojem je Mencl snimio film i dobio Oskara 1967. godine. Kada ste u mogućnosti da ovu vrstu umetnosti konzumirate na izvornom jeziku, onda vidite koliko jezik daje poseban, neophodan začin i zaokružuje jedno umetničko delo. Tako i češki jezik odlično pocrtava karakterističan humor i šalu na svoj račun, po kojim se češke književnost i kinematografija posebno izdvajaju.

Češki jezik pripada grupi zapadnoslovenskih jezika i karakteriše ga gotovo pevajuća intonacija. Naglasak je uvek na prvom slogu, ali tu su i dužine samoglasnika, koje doprinose melodičnosti izgovora. Dugi samoglasnici u izgovoru traju dva puta duže. Dužina, koja se obeležava crticom (na češkom čarka - á, í, ý, é, ú, ó ) ili kružićem (na češkom kroužek) na U (ů u mom prezimenu na primer) nekad menja značenje reči. Tako imamo byt (stan) i být (biti). Češki koristi 42 slova, tj. 26 slova osnovnog latinskog, a zatim slova sa dijakritičkim oznakama (crtica, kružić i kvačica ili apostrof za mekoću, palatalizaciju suglasnika - ď, ě, ň, ť, ř). Specifičnost češkog je glas ř eř /ɼ, r̝/, povišeni alveolarni zvučni suglasnik. Izgovara se spajanjem glasova r i ž ili r i š. Deca, kao i mi studenti češkog jezika vežbali smo izgovor ovog glasa uz pomoć brzalica, npr.tři sta třicet tři stříbrných křepelek přeletělo přes tři sta třicet tři stříbrných střech. Digraf ch se izgovara kao naše h, za razliku od h, koje je grleno. Slova q i w se koriste u rečima stranog porekla. Postoji meko i (i) i tvrdo i (y), ali samo u pravopisu, dok u izgovoru ne postoji razlika. Gramatika je komplikovna, ali nama bliska. Sedam padeža, rodovi, brojevi, svršeni i nesvršeni glagoli, vremena, glagolski pridevi i glagolski prilozi…Zbog zajedničkog porekla srpskog i češkog ima dosta reči koje razumemo, ali i zamki koje mogu dovesti do smešnih nesporazuma. To su reči koje u oba jezika isto zvuče, ali imaju potpuno drugo značenje. Na primer: napád - ideja, starost - briga, obraz - slika. Ali i imenice koje su sasvim iste, ali imaju različiti rod. Tako je na primer imenica miš (myš) na češkom ženskog roda.

prestonica-ceske

Da bismo savladali neki jezik, najbolje ga je učiti na licu mesta. Zato pravac Prag, koji će vam sigurno oduzeti dah. Karlov most preko Vltave, Astronomski sat, katedrala Svetog Vita. Palate, crkve, kaldrmisane ulice. Kao da putujete kroz vreme. Sve je tu izmešano. Romanika, gotika, barok, rokoko. I istorija i alhemija i Mocartove opere.

Ali nije Češka samo Prag. Unutrašnjost ima neku sasvim drugu priču. Gradovi žive sporijim ritmom, okrenuti prirodi. Češka je zemlja šuma, reka, visokih planinskih venaca i zamkova.Karlštajn, Konipište i još mnogo drugih koji izgledaju kao scenografija za fantastične serijale i viteške borbe. Tu je i duga tradicija banjskog lečenja u čuvenim banjama: Karlove Vari i Marianske laznje. U Češkom Krumlovu, najočuvanijem srednjovekovnom češkom gradu pod zaštitom Uneska, održavaju se festivali i predstave u autentičnom baroknom pozorištu.

A u stvari celu priču trebalo je početi jednim hladnim češkim pivom (i tu nema nikakvih problema, jer je pivo i na češkom pivo) i sa prvim gutljajem uploviti u ovaj deo Evrope i spoznati češki duh.

INFOPREVODI – prevodilačka agencija čijim uslugama ćete biti zadovoljni. Ukoliko vam je potreban prevodilac za češki jezik, kontaktirajte nas.