Najmelodičniji jezici

Za Infoprevode piše Ana Atanasković

Rečnik kaže da melodičan (od grčke reči melodos) znači blagozvučan, milozvučan, umilan; koji se može pevati, udešen za pevanje; melodiozan. Moglo bi se tvrditi da je utisak o melodičnosti i subjektivan, ali se, ipak, melodičnost može dokazati i izmeriti. Postoje, naravno, i zablude o jezicima, tj. o „lepim“ i „ružnim“, „lakim“ i „teškim“, u koje se može ubrojiti i melodičnost (o njima je pisao Ranko Bugarski u delu Lingvistika o čoveku), ali, kao što rekosmo, ukoliko većina ljudi ima sličan utisak o nekom jeziku, i on se može smatrati relevantnim.

Melodicnost jezika

Postoji više od 6900 jezika u savremenom svetu ali za koje se najčešće kaže da su najmelodičniji? Utisci mogu da variraju i zavise od činjenice koji vam je jezik maternji, od uticaja stranih jezika koje znate ili za koje ste čuli. Ukusi se razlikuju, ali, ipak, neki generalni zaključci se mogu izvesti.

Francuski jezik se uglavnom smatra za najromantičniji jezik na svetu. Za mnoge je ovaj elegantan i svilenkast jezik kao poslastica za sluh. Šta ga čini tako privlačnim? Francuski je eufoničan (od grčke reči euphonos, značenje blagoglasan, milozvučan) i veoma prijatan uhu, čak zavodljiv. Lingvističari to objašnjavaju akcentovanjem i izgovorom, sa naglaskom na raspored samoglasnika, ne isključujući ni bitnost mekih suglasnika i njegove ritmičke intonacije. Govornici francuskog jezika imaju mekši izgovor, ne izgovaraju suglasnik na kraju reči osim ako posle njega nije samoglasnik, što čini da reč zvuči „slađe“. Francuski, takođe, ima više suglasnika koji zvuče meko, kao što su l, m, n i r umesto „grubih“ suglasnika kao što su t, p i k. Francuzi ne naglašavaju određene slogove, dok Englezi to čine. U francuskom reči lepše „teku“. Reči su naglašene na isti način tako da rečenice zvuče ritmičnije i poetičnije. Mnoge reči su spojene što doprinosi lepšem ritmu rečenice, te ona zvuči harmonično i melodično. Kada slušaju francuski jezik ljudi obično kažu da je tečan, elegantan, gladak i estetski prijatan. Njegovo karakteristično „r“ u izgovoru, nazalni samoglasnici i melodična intonacija zvuče kao muzika onome ko nije izvorni govornik.

U sferi romantičnih jezika svakako su i španski, italijanski i portugalski. Španski takođe ima melodičan zvuk, meke suglasnike i duge, kotrljajuće samoglasnike. Glagolske konjugacije u španskom su ritmične te su stoga idealne za muziku i poeziju. Argentinski tango takođe doprinosi ovakvoj percepciji. U španskom su samoglasnici duži neko u slovenskim i germanskim jezicima.

Skoro svaka reč u italijanskom jeziku se završava na samoglasnik što mu daje mekoću i divnu kadencu. Percepcija italijanskog je takođe i – vatrenost. Italijanski je stvaran tokom nekoliko vekova tako što su stil i rečnik jezika oblikovali uglavnom pesnici i pisci koji su vodili računa o estetici i zvuku.

Portugalski ima melodičnu intonaciju i duge, glatke samoglasnike koji dozvoljavaju da vazduh protiče bez zadrške, što ga čini idealnim za pevanje. Setimo se samo sambe, marabente i bosa nove, kao i fado muzike. U portugalskom jeziku postoji mnogo jedinstvenih i romantičnih reči (na primer saudade – osećaj želje, nostalgije i čežnje). Setimo se i filma Love Actually u kome britanski pisac prosi devojku na portugalskom (koji je ubrzano naučio samo zbog nje), uz prisustvo cele njene porodice i celog portugalskog gradića, i koliko te rečenice zvuče romantično i poetično.

U najvoljenije jezike spada i ukrajinski, koji neki smatraju i trećim najmelodičnijim jezikom na svetu (zbog fonetike, vokabulara, frazeologije i strukture rečenice). Mnogi kažu da ih ukrajinski podseća na pesmu slavuja.

Bengalski jezik se smatra jednim od „najslađih“ jer je veoma jednostavan za govor i razumevanje (čak je tako klasifikovan u jednom UNESCO istraživanju). U bengalskom nema grubih reči. Himne Bangladeša i Indije su napisane na bengalskom jeziku.

Arapski jezik je jedan od najlepših na svetu, a smatra se i najfascinantnijim. Reči skoro uvek počinju suglasnikom koji je praćen samoglasnikom. U celom jeziku postoji samo tri samoglasnika.

Na spisku melodičnih jezika ne bi trebalo da zaboravimo ni ruski (bajke, čini nam se, najlepše zvuče na ruskom – Snežna kraljica i druge), korejski, grčki i poljski.

Kada smo kod melodičnosti, moramo spomenuti i tonske jezike. To su oni jezici koji koriste ton da razlikuju reči. Najpoznatiji od njih je kineski jezik u kome ton utiče na značenje reči, tj. intonacija pravi veliku razliku u značenju. Većina afričkih jezika je tonska što znači da kombinacije visokih i niskih tonova na određenim slogovima mogu da promene značenje cele reči.

Zanimljivo je da mnogi ljudi kažu da je nemački grub ali taj jezik može da bude prilično ekspresivan, melodičan i pun emocija, naročito kada se na njemu peva. Stoga nemojte imati predrasude i pustite neku pesmu na nemačkom da se uverite. Preporučujemo 99 Luftballons.

Arapski jezik se takođe smatra i najlepšim pisanim jezikom, slova su prava umetnost a kaligrafija nalik ornamentima. U arapskom nema velikih i malih slova te izgleda čarobno. Arapska kaligrafija se smatra vrstom religiozne umetnosti.

Engleski se više smatra praktičnim i lakim za učenje nego što bi neko rekao da je melodičan. Postoje razlike u percepciji kod non-native slušalaca kada su u pitanju verzije engleskog. Naime, britanski engleski se smatra melodičnijim od američkog, koji ima "jače" r. Neki ljudi smaraju da su obe verzije grube jer postoji th, tj. u izgovoru /θ/ i /ð/. Na sajtu Quora neki su opisali da engleski zvuči whish-whash-whish-whash-whish-whash a neki kao wierdy worded gibberish tj. uvrnuto trtljanje. Neki bi rekli i frfljanje.

Kada je u pitanju lepota telesne komunikacije (govor tela), italijanski je definitivno najlepši. Mimika i gestikulacija u italijanskom su radosno glasni, strastveni i ekspresivni. Ima više od 200 pokreta rukom koji se koriste svakodnevno kroz sve generacije, čak ih koriste i političari na nacionalnoj televiziji.

************

Na našem Blogu pročitajte i o SILBO JEZIKU KOJI SE ZVIŽDI.