Prevodioci iz budućnosti: Mašine ili ljudi?

Da li će prevodilačka profesija izumreti i potpuno ustupiti mesto mašinama? Da li će poliglote u budućnosti biti samo erudite sa suvišnim znanjem? Ili je prevođenje jedna od ljudskih delatnosti kojima mašine nikada neće moći da ovladaju u potpunosti?

Programi za mašinsko ili automatsko prevođenje razvijaju se još od 1950-tih. Trenutno su oni sve savršeniji i uz pomoć novih algoritama daju sve bolje rezultate. Pristup programima za mašinsko prevođenje može biti potpuno besplatan (kao kod Google Prevodioca), ili omogućen kupovinom licence po relativno povoljnoj ceni. Neke prevodilačke agencije u svetu osim standardnih usluga nude i usluge mašinskog prevođenja.

One kombinuju svoje velike prevodilačke memorije (elektronske rečnike sa svojih servera) sa programima za mašinsko prevođenje. Ovakvi prevodi su brzi i znatno jeftiniji. Brzina i niska cena su i dve osnovne prednosti mašinskog prevođenja. Nedostataka je mnogo više.

Praksa pokazuje da mašinski prevodi mogu biti nepouzdani, zbunjujući, ponekad i komični. Tekst dobijen mašinskim prevođenjem često je nerazumljiv, ili pak potpuno pogrešan jer mašina ne uzima u obzir kontekst kao što to čini ljudski prevodilac.

Ako se analiziraju rezultati mašinskog prevođenja, oni su najbolji kod jezičkih kombinacija dva srodna, ali ujedno i velika jezika. Mali jezici, kao što je srpski, nisu zastupljeni kod većine platformi za mašinsko prevođenje, već samo kod onih najvećih poput Google Prevodioca. Takođe, mašinski prevodi između jezika koji se koriste u veoma različitim kulturama i pripadaju udaljenim jezičkim grupama su veoma lošeg kvaliteta.

Iako je ljudsko prevođenje i dalje dominantno, postoje slučajevi kada se opredeljujemo za mašinsko prevođenje. To su najčešće situacije kada treba prevesti veliku količinu materijala za kratko vreme, sa ograničenim budžetom, a kada ne postoji zahtev za dobrim kvalitetom prevoda. Takođe, u slučajevima kada se prevod koristi za internu upotrebu ili kao deo istraživanja, i ne predstavlja rezultat koji će biti namenjen širokoj publici.

Naglašavamo da ne treba mešati mašinsko prevođenje i prevođenje uz pomoć CAT alata. Ovi alati, kao sto su SDL Trados Studio i MemoQ, samo su programi koji pomažu prevodiocima da dosledno koriste termine u tekstu i jezička rešenja koja su sačuvana u elektronskim prevodilačkim memorijama. Dakle, ovi programi su pomoć ljudskim prevodiocima, ali ne i njihova zamena.

Neosporno je da mašinsko prevođenje ima svoje mesto u savremenoj prevodilačkoj industriji. Ono je za sada ograničeno, ali može postati sve značajnije u budućnosti. Ipak, bez obzira na brz razvoj informacionih tehnologija i veštačke inteligencije, za sada je potpuna zamena ljudskih prevodilaca mašinskim programima nezamisliva.