Prevodioci iz budućnosti: Mašine ili ljudi?

Da li će prevodilačka profesija izumreti i potpuno ustupiti mesto mašinama? Da li će poliglote u budućnosti biti samo erudite sa suvišnim znanjem? Ili je prevodjenje jedna od ljudskih delatnosti kojima mašine nikada neće moći da ovladaju u potpunosti?

Programi za mašinsko ili automatsko prevodjenje razvijaju se još od 1950-tih. Trenutno su oni sve savršeniji i uz pomoć novih algoritama daju sve bolje rezultate. Pristup programima za mašinsko prevodjenje može biti potpuno besplatan (kao kod Google Prevodioca), ili omogućen kupovinom licence po relativno povoljnoj ceni. Neke prevodilačke agencije u svetu osim standardnih usluga nude i usluge mašinskog prevodjenja.

Masinsko prevodjenje

One kombinuju svoje velike prevodilačke memorije (elektronske rečnike sa svojih servera) sa programima za mašinsko prevodjenje. Ovakvi prevodi su brzi i znatno jeftiniji. Brzina i niska cena su i dve osnovne prednosti mašinskog prevodjenja. Nedostataka je mnogo više.

Praksa pokazuje da mašinski prevodi mogu biti nepouzdani, zbunjujući, ponekad i komični. Tekst dobijen mašinskim prevodjenjem često je nerazumljiv, ili pak potpuno pogrešan jer mašina ne uzima u obzir kontekst kao što to čini ljudski prevodilac.

Ako se analiziraju rezultati mašinskog prevodjenja, oni su najbolji kod jezičkih kombinacija dva srodna, ali ujedno i velika jezika. Mali jezici, kao što je srpski, nisu zastupljeni kod većine platformi za mašinsko prevodjenje, već samo kod onih najvećih poput Google Prevodioca. Takodje, mašinski prevodi izmedju jezika koji se koriste u veoma različitim kulturama i pripadaju udaljenim jezičkim grupama su veoma lošeg kvaliteta.

Iako je ljudsko prevodjenje i dalje dominantno, postoje slučajevi kada se opredeljujemo za mašinsko prevodjenje. To su najčešće situacije kada treba prevesti veliku količinu materijala za kratko vreme, sa ograničenim budžetom, a kada ne postoji zahtev za dobrim kvalitetom prevoda. Takodje, u slučajevima kada se prevod koristi za internu upotrebu ili kao deo istraživanja, i ne predstavlja rezultat koji će biti namenjen širokoj publici.

Naglašavamo da ne treba mešati mašinsko prevodjenje i prevodjenje uz pomoć CAT alata. Ovi alati, kao sto su SDL Trados Studio i MemoQ, samo su programi koji pomažu prevodiocima da dosledno koriste termine u tekstu i jezička rešenja koja su sačuvana u elektronskim prevodilačkim memorijama. Dakle, ovi programi su pomoć ljudskim prevodiocima, ali ne i njihova zamena.

Neosporno je da mašinsko prevodjenje ima svoje mesto u savremenoj prevodilačkoj industriji. Ono je za sada ograničeno, ali može postati sve značajnije u budućnosti. Ipak, bez obzira na brz razvoj informacionih tehnologija i veštačke inteligencije, za sada je potpuna zamena ljudskih prevodilaca mašinskim programima nezamisliva.