Latinski jezik nije mrtav: izrazi, fraze i drugi odjeci fenomena zvanog lingua Latina

Za InfoPrevode piše Ana Atanasković

Neko bi, možda, rekao da je latinski mrtav jezik ali dovoljna je jedna kratka virtuelna šetnja kroz društvene mreže da pokaže da to nije tačno.

Naime, na Tviteru odmah nalazimo sledeće rečenice: „To što radite je napad ad hominem (zasnovan na osobinama, ne na poenti)“, „Saradnici časopisa pišu pro bono (volonterski), koliko znam“, te na Instagram profile Ars longa vita brevis (život je kratak, umetnost je dugotrajna), Acta non verba (dela, ne reči) i na Fejsbuk post u kome o novom engleskom kralju, Čarlsu III, piše: „I know he has no real power per se" itd.

Prevodi Latinski jezik

A priori (od pre, ranije, unapred), de facto (u stvari), de gustibus non est disputandum (o ukusima ne treba diskutovati), homo homini lupus est (čovek je čoveku vuk), pro et contra (za i protiv), vox populi (glas naroda) – samo su neke od sentenci i izraza koje čujemo ili čitamo u svakodnevnom razgovoru. Latinske reči i fraze se koriste u specifičnim kontekstima, ali i u „običnim“ konverzacijama.

Mnogi termini kao značajan deo sveukupne leksike vode poreklo iz latinskog jezika a njegovi tragovi su neizbrisivi.

Nastanak latinskog jezika

Latinski jezik spada u kentumsku grupu indoevropskih jezika (u kojoj su, pored italskih kojima latinski pripada, i helenski, keltski i germanski jezici). Iz njega se kasnije razvila romanska grupa jezika (italijanski, francuski, španski i rumunski).

Doduše, romanski jezici nisu nastali u određenim istorijskim uslovima iz "gradskog" i književnog govora rimske države, već iz narodnog govora (sermo plebeius) kojim su se služile manje pismene mase stanovništva. Obrazovani slojevi rimskog stanovništva su govorili jezikom koji se nazivao sermo cotidianus (svakodnevni jezik).

Praitalskim jezikom su najverovatnije govorili italski narodi a latinski se jedini od italskih jezika zadržao do današnjih dana u određenim oblicima.

Latinski jezik je dobio ime po oblasti u kojoj se njime govorilo ili po narodu koji ga je koristio. Teško je napraviti razliku. Latinski je, naime, po svom nazivu jezik oblasti Latium (na današnjem italijanskom Lazio), a ne jezik isključivo grada Rima. Takođe se kaže da je to jezik plemena Latina. Doduše, Latium je oblast oko današnje teritorije Rima te se može reći da je lingua Latina na tom „putu svih puteva“ i „destinacji nad destinacijama“ i nastala.

Rimljani su širili svoj stav da je latinski jezik znanja a to se zadržalo i do današnjih dana zahvaljujući činjenici da se „mrtav“ jezik ne menja te je pogodan za naučne istine u medicini, pravnim naukama, biologiji, arhitekturi itd. Mada, i na tom polju, engleski počinje da preuzima primat i postaje lingua franca (jezik čija upotreba prelazi granice zemlje u kojoj se govori i koji je usvojen kao zajednički među govornicima čiji je maternji jezik različit).

Reči, fraze i izrazi

Carpe diem („uhvati, iskoristi dan/život; ne propuštaj vreme“) je fraza poznata svim anglistima jer su učili o ljubavnoj poeziji sedamnaestog veka a još je poznatiji široj publici iz filma „Društvo mrtvih pesnika“ (Dead Poets Society). Smislio ju je rimski pesnik Horacije (Horace).

Osim toga i dan danas se koriste i:

  • ad hoc – za posebnu namenu, sa posebnom namenom, samo za ovu priliku/svrhu
  • status quo – trenutno stanje stvari
  • ad lib – improvizovano
  • alter ego – drugo ja
  • bona fide – dobronamerno
  • de iure - po zakonu
  • ergo – stoga, dakle, prema tome
  • mea culpa - moja greška
  • per diem – dnevno
  • per se - po sebi
  • vice versa – obrnuto, obratno, u protivnom slučaju
  • corpus delicti  - predmet koji dokazuje krivicu
  • curriculum vitae (svi znaju za skraćenicu CV a mnogi i da je skraćenica ove dve reči) – životopis, opis radnog ili životnog iskustva
  • ex cathedra – sa merodavnog, nadležnog mesta
  • ex libris -  bukvalno znači „iz knjiga“ u smislu „ova knjiga je iz biblioteke te i te osobe“; predstavlja knjiški znak ili knjižni listić na knjigama koji je znak vlasnika knjige
  • in flagranti  - na delu
  • modus operandi  - način ponašanja
  • modus vivendi  - način življenja
  • persona non grata  - nepoželjna osoba
  • post festum  - bukvalni prevod je „posle svečanosti“, a prenosno značenje je „prekasno“
  • summa summarum – sve u svemu, kad se sve uzme u obzir
  • urbi et orbi – bukvalno „u gradu (tj. Rimu) i svetu“, figurativno znači „razglasiti nešto celom svetu“
  • sine qua non – neophodan uslov
  • • placebo – na izvornom latinskom je ova reč značila „ja ću ugoditi“ (na engleskom "I shall please") a sada se koristi u značenju „medicinski preparat koji nema isceliteljsko dejstvo ali se izdaje u cilju smirenja pacijenta“
  • • in medias res – u suštinu stvari
  • • lapsus linguae – omaška u govoru
  • • post scriptum – posle onog što je napisano
  • • tabula rasa – bukvalno „prazna tablica“, prenosno „bez informacija/znanja“
  • • memento mori – seti se da si smrtan

Latinski jezik danas

Pored mnogobrojnih naučnih disciplina, latinski se koristi i u Vatikanu, gde je zvaničan jezik, u katoličkoj crkvi (na misama), a ni književnost ga nije sasvim zaboravila, pošto je jedan od njenih temelja. Sama reč „literatura“ nastala je od latinske reči litera koja je označavala slovo ili poznavanje slova.

Neka od klasičnih dela su prevedena na latinski jezik, kao što su „Razum i osećajnost“ (De Corde et Mente), „Meda zvani Padington“ (Ursus Nomine Paddington), „Alisa u zemlji čuda“ (Alicia In Terra Mirabili), „Mali princ“ (Regulus vel pueri soli sapiunt) i druge.

U jednoj školi u predgrađu Rima (Vivarium Novum) govori se i podučava samo na latinskom. Jedan bend sa severa Italije izvodi pesme grupe Pink Floyd sa albuma The Dark Side of the Moon na latinskom. Profesori koji predaju latinski pišu novele na tom jeziku (latin novellas). Njihove radnje se uglavnom „vrte“ oko mitologije ili porodičnog života ali su napisane i kroz prizmu moderne kulture.

Latinski jezik u muzici

Postoji izvestan broj pesama u kojima se koristi latinski jezik. Na primer: Pax Deorum, Tempus Vernum, Afer Ventus, Cursum perficio (Enya), Gloria (U2), In corpore sano (Konstrakta), Sadness, Mea Culpa (Enigma), studentska himna Gaudeamus Igitur („Dakle, radujmo se“) koju svi pamtimo, a koja je i dalje simbol univerziteta i oda nauci i predavačima (Vivat Academia, vivant professores – „Živela akademija, živeli profesori“).

Da ne bi došlo do grešaka važno je napomenuti da su stihovi, na primer, pesama Conquest of paradise (kompozitor Vangelis za film 1492: Conquest of paradise) i Ameno (E.R.A.) napisani na pseudo-latinskom, takođe poznatom kao dog latin. On je imitacija latinskog jezika i sličan je grčkom i latinskom, ali njegov vokabular nema neko posebno značenje. Više je igra reči, a nastao je tako što se konjugacijom i deklinacijom „lažno prevode“ reči sa engleskog ili nekog drugog jezika.