Književne heroine koje su „terale po svom”

Elizabeta Benet (Elizabeth Bennet)

Junakinja romana Džejn Ostin (Jane Austen) „Gordost i predrasude" je jedna od najvoljenijih ženskih likova u svetskoj književnosti. Razlozi su mnogi i svi su opravdani. Elizabeta je samouverena, lojalna, ne dozvoljava da je muškarci zaplaše i kritikuje njihove grubosti. Pameću „pobeđuje" druge, pritom ne koristi bes niti vređanja. Snaga ove žene, veoma neobične za vreme u koje je živela, je najviše u tome što će pre žrtvovati svoju finansijsku sigurnost nego da se uda bez ljubavi ili za čoveka koji je nije dostojan. Biti dostojan za nju nije značilo biti lep ili bogat već biti moralan i pošten. Takođe, veličina njenog karaktera je i u tome što priznaje svoje greške i pokušava da ih ispravi. Njeno samopouzdanje je epohalno, čak i kada je Darsi kritikuje ona ne misli o sebi loše, naprotiv, ostaje dostojanstvena. Elizabeta čak u jednom trenutku odbija prosidbu gospodina Darsija, a to ne bi uradila ni jedna devojka. Ona je neustrašiva, vodi računa o sebi i svojoj porodici, inteligentna, a u isto vreme i otvorena i diskretna.

Skarlet O' Hara (Scarlett O' Hara)

Legendarna junakinja romana Margaret Mičel (Margaret Mitchell), „Prohujalo sa vihorom" nije idealna (a ko jeste?). Na početku epske priče je čak i razmažena, hirovita, sebična, manipulativna i sitničava. No, Skarlet je i buntovnica, odlučna devojka i lojalna onima koje smatra dostojnim svoje pažnje. O' Hara, žena raskošne lepote, nije prihvatala društvene norme i radila je šta je htela. Govorila je bez uvijanja ono što misli, bez straha šta će o tome drugi reći, pa čak i kada su je sopstvene reči dovodile u nevolje. Poznate su nam njena vatrenost i strastvenost kada su u pitanju stvari koje su joj važne. Skarlet sanja o Ešliju i u toj ludoj strasti prolaze godine, ona ide za svojim ciljem jer misli da ga voli, a onda shvata da je Ret u stvari njen par. U svakoj situaciji je intenzivna, odlučna, pa makar i pogrešila. Onaj ko govori šta misli i ko ruši sve pred sobom nema puno prijatelja, te je to bila i sudbina O' Hare ali ona nikada nije nalazila izgovore za svoje ponašanje, čak i kada je povređivala ljude.

Ona je, jednostavno, tražila ljubav kako je znala i umela. Iz primera šivenja zelene plišane halijne od zavese večno učimo da je pojava ipak bitna, kako prezentujemo sebe toliko ćemo biti i reprezentativni. Potrebno je da u celom procesu budemo hrabri.

Skarlet je poznata i po stavu da ne želi da se opterećuje stvarima koje ne može da promeni, kao i po upornosti da nikada ne odustane u želji da preživi šta god joj naiđe kao prepreka.

„Sutra je novi dan", rekla je Skarlet i ušla u književnu istoriju.

En Širli (Anne Shirley)

Glavna junakinja knjige „En iz Grin Gejblsa" autorke Lusi Mod Montgomeri (Lucy Maud Montgomery), En Širli, riđokosa je devojčica koja kao siroče dolazi na ostrvo Princ Edvard, u mesto Ejvonli. Sasvim suprotnog je karaktera od onog kog su hteli njeni usvojitelji – tvrdoglava, strastvena ali i lojalna i inteligentna. Ceni lepotu i maštanje i trudi se da bude dobra osoba, usput upadajući u nevolje jer je otvorena i iskrena, ponekad brzopleta.

Usvojitelji su hteli dečaka ali je En pokazala da su i devojčice podjednako dobre. Vatrena je kao i njena crvena kosa i „ne da na sebe", brani se, ponekad pribegne i nasilju kada joj se smeju i ne kaje se zbog svojih postupaka. Kad je ljuta, poštuje svoje osećanje i izražava ga. En zna da su zabava, smeh i radost ozbiljna stvar, trudi se da svakog dana unapređuje sebe i smatra da svako ima pravo na sreću.

Riđokosa buntovnica je dobar prijatelj, priznaje da je zaljubljena, ali ume i da napravi distancu prema objektu svoje žudnje. Veliki je maštar i ne odriče se svojih fantaziranja, niti se stidi svoje različitosti. Svesna je da su i pogreške deo života. Svaki novi dan je „svež", pa ih tada možda neće napraviti.

En je nepredvidiva i neustrašiva, ne uklapa se ako to ne želi (a često ne želi), zna da se brani. Šarmantna je i kada je ogorčena, jer je iskrena.

„Kad ne bih bila ljudsko biće, mislim da bih volela da budem pčela i živim u cveću", rekla je En i ušla u književnu istoriju.

Hester Prin (Hester Prynne)

Natanijel Hotorn (Nathaniel Hawthorne) je opisao jaku ženu u romanu „Skerletno slovo", ženu koja je obeležena slovom preljube. Bila je to Hester Prin. Ona podnosi prezir okoline jer je rodila dete u zanosu ljubavi, ne prevare.

Prava preljuba je onda kada živiš sa nekim koga ne voliš, ona je to znala. Bila je lepa i elegantna mlada žena kažnjena od zajednice da nosi žig na grudima. Znala je da istrpi i da ne poklekne, zato što je znala da je sramota, u stvari, njihova. Kada odbaci slovo-žig ona odbacuje i puritansku moralnu strukturu.

Hester je i svesno i nesvesno prekršila mnoge standarde društva u kojem je živela. Ako je na početku romana i bila slaba i drhturava, na kraju postaje snažna i nezavisna, bez ikakvih bojazni. Tako je pokazala svoju unutrašnju snagu, kao i sposobnost da preživi izopštenost, što ne uspevaju svi. Patnja i nametnuti stid su je samo ojačali.

Ana Karenjina (Анна Каренина)

Ana, udata Karenjin, tragična heroina grandioznog dela Lava Nikolajeviča Tolstoja (Лев Николаевич Толстой), živela je u „zlatnom svetu" koji nije sijao punoćom. Ili jeste? Imala je sve što bi neko drugi poželeo – brak, sina, sigurnost, novac. Ali, poželela je još nešto više – ljubav. Ili se ona desila, preprečila joj put? Bilo kako bilo, zaljubila se, volela je, van braka u vreme kad razvod nije bio česta niti poželjna opcija. Ušla je u rizik i svesno i nesvesno, pratila je svoje srce. Rizikovala je sve što je imala, čak i svoj život, tražeći pravu ljubav. Njena potraga je bila istinski zlatna samo kratko. Ali, da li je vredela?

Sigurno jeste, ne samo zato što je Ana doživela da bude sa onim ko je istinski voli (bar neko vreme), već zato što je poslušala svoj unutrašnji impuls. Tragedija cele priče je u vremenu – da je živela u našem dobu ne bi bilo ni skandala ni ucenjivanja da dobije razvod.

Jedno je sigurno – u vremenu licemerja u kome je Ana živela (skoro svi su imali veze van braka ali ih nisu priznavali), Ana je bila iskrena, hrabra iako krhka, čistog obraza iako „uprljana" preljubom, heroina iako je društvo smatralo da nema ni jednu herojsku osobinu.

Živela je svoju pravu prirodu, onakva kakva jeste, sa mnogim manama, ali dosledna sebi. Čak i ako je to bilo pogubno po nju, igrala je svoju igru. Za to je platila cenu koju je sama sebi odredila.

„Sve je bolje od laži i obmane", rekla je Ana Karenjina i ušla u književnu istoriju.

Markiza de Mertej (Marquise de Merteuil)

I jedna negativka je na ovom spisku, nimalo slučajno. Ako je neka književna junakinja „terala po svom", to je bila Markiza de Mertej, koju je u epistolarnom romanu „Opasne veze" opisao Pjer Šoderlo de Laklo (Pierre Choderlos de Laclos).

Kako je opisala u pismu, ova često maliciozna žena koja gleda samo svoje interese i to na štetu drugih, sama je sebe stvorila. Kao mlada devojka je odbila da je sudbina ili društvo oblikuju i počela je da se bori. Posle smrti muža borba je postala intenzivnija. Stvarala je svoju reputaciju u društvu manipulacijom i stalnom „prismotrom" svojih osećanja i postupaka. Nju ne zanima prava ljubav niti u nju veruje. Ona veruje u moć. Radi kako joj se prohte, „uzima" ljubavnike koje hoće, daje im vremena koliko njoj odgovara. Ne obnavlja ni jedinu pravu ljubav (sa vikontom de Valmonom) jer u tome ne vidi svoj interes.

Markiza je „doktorirala" distanciranost i umetnost varanja, shvativši da je glavni princip života rad za sopstvene interese. Ona je do kraja autentična. Ona traži, zahteva. Beskrupulozna je. Odluku da se ne udaje ponovo je sprovela striktno, zahvaljujući samoj sebi – vodila je ljubav samo kada se njoj prohte, ne kada je morala. To je bila samo jedna od dobrobiti samoće.

Svaki loš postupak prema drugima nije smatrala uopšte lošim jer ga je koristila da bi kontrolisala svoju sudbinu. U isto vreme je veoma dugo uspevala da se o njoj misli da je divna osoba.

„Pobedi ili umri", rekla je i ušla u književnu istoriju.

Alisa u zemlji čuda (Alice in Wonderland)

Devojčica Alisa koju je spretno i vispreno opisao Luis Kerol (Lewis Caroll) u delu „Alisa u zemlji čuda" je već na prvoj strani pokazala da radi kako se njoj prohte. Naime, ona, videvši zeca koji je negde kasnio, trči za njim i upada u rupu. Taj čin krajnje odvažnosti da preuzme rizik skakanja u nepoznato ju je odveo u mnoge avanture.

Čudesan i luckasti svet na koji nailazi i augmentativne i deminutivne pojave samo su je ojačale. Njena radoznalost se isplatila – naučila je da podnosi šašave situacije kao odrasla osoba i da se usprotivi autoritetu, čak i ako je to Kraljica Srce. Radoznalost nije ubila Alisu, naprotiv, dovela ju je do spoznaje kako da prevazilazi izazove na svom putu.

Preduzimanje rizika jeste zastrašujuće ali nepomeranje sa mesta je još strašnije. Život nije bara već talasanje, i do kopna možemo doći uspešno samo ako se uskladimo sa talasima. Otvorena je za nemoguće stvari koje se ispostave kao sasvim moguće. Magija života je upravo u tome što bi magiju čovek trebalo da shvati ozbiljno.

Književne heroine koje su „terale po svom"