Kako smo učili engleski jezik van škola

Tadašnja Radio televizija Beograd se pobrinula da nas ne ostavi na cedilu, te je prenosila BBC-jeve emisije a proizvela je i dve sezone obrazovne serije pod nazivom Engleski jezik. Televizija je dobro procenila da engleski postaje najvažniji svetski jezik i da će, vladajući jezikom tehnike, medija i popularne kulture, zagospodariti kao univerzalni jezik. Eksperiment sa esperantom nije uspeo a engleski je bio spreman za svoju globalnu ulogu. Značajnu pomoć u usvajanju engleskog jezika pružila je činjenica da su kod nas filmovi i serije bili samo titlovani, ne sinhronizovani.

Rešivši se deklinacija pre nekoliko vekova i sa relativno jednostavnim konjugacijama, engleski jezik je postao glavno sredstvo sporazumevanja u svetu jer poseduje dve oprečne, ali praktične i primamljive osobine. Naime, isprva je lak za usvajanje, brzo se uči ali ima i težinu na koju se naiđe posle nekoliko godina učenja i koja ga čini "dubokim" i intrigantnim. Pre 18. veka engleski jezik je imao i oblik za zamenicu u drugom licu jednine, "ti", ali se i taj oblik izgubio.

Velika Britanija je (srećom) decenijama finansirala emitovanje emisija uz koje se mogao učiti engleski jezik. Sedamdesetih je bio popularan sitkom Mind Your Language (produkcija London Weekend Televison), igrana serija u kojoj se glavna priča vrti na koledžu za obrazovanje starjih osoba u Londonu i to na časovima engleskog kao stranog jezika. Ona nije bila edukativna, već igrana ali vrlo praktična.

Serija koja je došla do nas je bila legendarna Follow Me!, koju je emitovao BBC krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka. Ona je bila prvenstveno edukativna, osmišljena da bude zamena ili podrška za kurs engleskog jezika. Follow Me! je 1983. godine samo u Kini došla do broja od sto miliona gledalaca. Glavni narator (voditelj) u seriji je bio glumac Frasis Metjus (Francis Matthews). Kurs je imao šezdeset lekcija. Svaka lekcija je trajala od dvanaest do petnaest minuta i pokrivala je određeni deo leksike. Grupa glumaca je, kroz odnose među likovima koje su glumili, perfektno prenosila ono što su pisci hteli postići – postepeno usvajanje jezika.

Televizija Beograd je, kao što je već navedeno, malo kasnije, ušla u saradnju sa jednim britanskim projektom i napravila svoju emisiju koja se jednostavno zvala Engleski jezik.

Naime, igrani deo u kome su se kroz dijaloge obrađivale fraze i svakodnevni govor snimljen je u Beogradu a kombinovan je sa animiranom serijom Muzzy in Gondoland koja je proizvedena 1986. godine u produkciji BBC-ja. Tako je Muzzy postao segment naše upečatljive edukativne serije koja se kod nas emitovala kasnih 80-ih godina prošlog veka. Scenario i režiju našeg dela programa su radili Svetlana i Zoran Popović, urednik je bila Vinka Matijašić a učestvovali su Melinda Mej Čukić, Ana Golac, Metju Elis, Džon Vajt, Ivana Golac i Bane Vidaković.

Melinda Mej (Čukić) je rođena u Notingemu a glumu je učila na Webber-Douglas akademiji. Profesionalnu karijeru je započela u Engleskoj, glumeći u raznim važnim teatrima, kao što su: Pitlochry Festival Theatre, Oxford Playhouse, Liverpool Playhouse, Guilford i Chichester Festival Theatre. U Londonu je igrala u teatrima Duke of York’s, the Strand, the Mermaid i u Arts. U Britaniji je na televiziji glumila u projektu The Complete and Utter History of Britain (iz Monty Python ciklusa) i u filmovima Hot Millions i Stranger in the House.

Englesku je prvo napustila zbog angažmana u Najrobiju (The Donovan Maule Theatre). Kasnije je živela i radila u Stokholmu, Beogradu i Beču ( English Theatre u tom gradu). Melinda je takođe i akreditovani LCCI trener za poslovni jezik. U tadašnjoj Jugoslaviji je glumila u filmovima Miss (1986) i Hajde da se volimo (1987) a Imdb navodi da je u filmu The Secred Diary of Sigmund Freud bila trener za dijalog (dialogue coach).

Sa druge strane, drugi "Englez" je bio Big Muzzy, čuveni klopadžija satova (tu sleng reč nostalgično koriste članovi nekih foruma) i metalnih predmeta koji je ponavljao: "I am Muzzy, Big Muzzy! i "I like clocks". On je veliko čudovište sa zelenim krznom iz svemira koje je stiglo u Gondoland. Crtanu seriju je režirao Richard Taylor a scenario su napisali Wendy Harris Richard Taylor i Joe Hambrook. Glavni glumac koji je dao glas za čudovište Muzzy je bio Jack May. Njihov cilj da crtana serija bude dobar način da se engleski nauči kao drugi jezik je urodila plodom – mnoge generacije se sećaju Mazija i učenja engleskog gledajući televizijski program. Mnogi se sećaju kralja i kraljice i njihove ćerke, princeze Silvije, baštovana Boba i naučnika Korvaksa, kao i tajne ljubavi između Boba i Silvije.

Kralj je naredio da Boba strpaju u zatvor gde u ćeliji sreće Mazija, koji je uhapšen jer je jeo parking-metar satove. Tako Bob shvata da mu Mazi može pomoći...

Dvadeseti vek je bio vek televizije ali i knjiga, koje su još uvek imale veliki značaj i bile su prethodnica svih emisija. Tako je još 1939. godine kod nas bila publikovana knjiga Now I Know English, čiji autor je bio izvesni M. Petrović. Priručnik-knjiga je išla sa ključem u prilogu (prevodi zadataka) a izdavač je bio Geca Kon iz Beograda.

Generacije baby boomers i X se seća knjige Engleski u 100 lekcija čiji je autor bila Ljiljana Mihailović, a izdavač Prosveta iz Beograda, 1988. godine.

Sećamo se takođe i male, simpatične knjige za učenje engleskog jezika koja je izdata po Assimil metodi. Imala je fine listove od glatkog, belog papira i ploče za slušanje lekcija koje su u njoj predstavljene. Zvala se Engleski bez muke.

Assimil metoda je prvenstveno bila zamišljena za odrasle i tinejdžere od petnaest godina pa na više. Gornje granice ne postoje, jer se strani jezik može početi učiti kada god to čovek poželi. Učenje jezika pomoću Assimil metode je proces koji se sastoji iz dve faze. Prva je faza impregnacije (lekcije od 1 do 49) a druga je faza aktivacije (lekcije od 50-e na dalje). U prvoj fazi polaznici upijaju jezik i njegove zvukove svakog dana u toku 30 ili 40 minuta, koliko traju lekcije. Čitaju, slušaju, ponavljaju i dopunjuju neke vežbe da bi proverili svoje novostečeno znanje. Posle svake sedme lekcije sledi obnavljanje i konsolidacija znanja. U drugoj fazi polaznici počinju da stvaraju sopstvene rečenice a takođe imaju i priliku da pređu i gradivo iz prve faze.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina na kioscima kod nas se pojavio i časopis Speak Up (sa kasetama), koji je bio pravo osveženje i na trafikama i za one koji su želeli da što više "uđu" u veličanstvenu istovremenu praktičnost i kompleksnost engleskog jezika.