Kako prepoznati kvalitetan prevod – vodič za organizacije i pojedince

Teri Gilmets kaže da neki prevodioci zlatne reči pretvaraju u kamen, a neki od kamenih stvaraju zlatne. Ovde ne govorimo o transmutaciji, večitom snu alhemičara. Govorimo o poverenju između klijenta i prevodioca, i saradnji na obostrano zadovoljstvo. Kako bi prevodi imali zlatan kvalitet, potrebno je slediti nekoliko saveta za odabir odgovarajućih prevodilačkih agencija.

Od preporuke do reklame

Kada nam je potrebna uslužna detalnost, obično se obraćamo svom krugu ljudi. Preporuka i isprobani obrasci ulivaju nam poverenje, pogotovo ako se radi o uslugama o kojima gotovo ništa ne znamo. No, ukoliko nemate kome da se obratite, uzmite u obzir sledećih nekoliko saveta.

Pođimo od stručnosti. Vrsni prevodioci prošli su kroz filološki fakultet i u kontinuitetu rade na profesionalnom usavršavanju. Ukoliko ste u mogućnosti, kontaktirajte sa njima, obiđite ih na radnom mestu i vidite da li su to osobe sa kojima ćete lako sarađivati. Ponekad agencije sarađuju mahom sa frilens prevodiocima, što može da izazove sumnju. Agencija koja ulaže u svoje zaposlene, ozbiljnije će shvatiti i potrebe klijenta.

Veća agencija ne garantuje bolji kvalitet. Velike agencije lakše savladavaju čestu i veliku potražnju, dok su manje usko specijalizovane i sa podjednakom pažnjom pristupaju svakom klijentu.

Pročitajte reference. Svakako, ako među klijentima ne zapazite zvučna imena, to ne znači da agencija nije vredna vaše pažnje. Ozbiljna agencija neće se poigravati svojim radom i rizikovati lošu reputaciju.

Niska cena može biti đavolja ponuda. Iako ne postoji klijent koji neće izostaviti finansije iz razmatranja, uzmite u obzir da kvalitetan rad mora imati svoju cenu. Mašine još uvek nisu zamenile čoveka u ovoj oblasti, stoga trud i veština moraju biti isplativi i po prevodioca i po klijenta.

Na kraju, upamtite da stečeno poverenje i dobra komunikacija često prelaze u višegodišnju saradnju, praćenu povoljnijim cenama.

Kako da proverite kvalitet prevoda

Čak i ako niste lingvista, postoje smernice koje možete slediti kako biste utvrdili da li je prevod koji vam je isporučen zaista dobar.

Pođite od originala i obratite pažnju na doslednost termina (pogotovo kada su stručni termini u pitanju), stil i ton pisanja i logički tok. Tekst mora da bude jasan na ciljnom jeziku, da zvuči prirodno i poštuje pravopis i gramatiku. Informacije iz izvornog teksta ne smeju da fale, niti je moguće dodavati nove.

Ukoliko nailazite na bukvalan prevod, možda bi trebalo da upitate i drugog prevodioca/lektora za mišljenje. Dobar prevod treba da prati doslednost u terminologiji, pri čemu se koriste glosari i terminološke baze poput IATE. Nadalje, za profesionalne tekstove koristi se međunarodni standard ISO 17100:2015 čime se klijentu garantuje kvalitetna usluga od strane prevodilačke agencije.

Posledice loših prevoda

Greške u prevodu poslovnog ugovora mogu imati pravne posledice. Na primer, termination može značiti i otkazivanje i raskid. Potrebno je dati kontekst. Consideration u engleskom pravu znači razmatranje ali i protivvrednost. Pogledajmo još par primera:

Original (EN)	Loš prevod (SR)	Kvalitetan prevod (SR)
The agreement shall be binding upon the parties.	Sporazum će biti obavezujući za stranke.	Sporazum obavezuje ugovorne strane.
The contract may be terminated with a 30-day notice.	Ugovor se može raskinuti uz obaveštenje od 30 dana.	Ugovor se može otkazati uz rok od 30 dana za najavu.

 

Prevođenje poezije sa engleskog na srpski izazovan je zadatak koji zahteva ne samo jezičko znanje, već i duboko razumevanje poetskog izraza i stila originala. Ipak, postoje brojni primeri izuzetnih prevoda koji uspešno prenose lepotu i značenje originalnih dela. No, mi ćemo se zadržati na ne toliko dobrim prevodima.

Roman 1984. Džordža Orvela sadrži čuvenu rečenicu za koju ni sam pisac verovatno nije sanjao da će biti aktuelna decenijama kasnije: Big Brother is watching you. Prevod Veliki brat vas gleda nije ni približno dramatičan, niti prenosi Orvelovu nameru da nametne totalitarni ton. Veliki brat te posmatra već stvara jezu. 

Dakle, ponekad i velike izdavačke kuće imaju poteškoća u pronalaženju odgovarajućih i stručnih prevodilaca, moguće i usled nevoljnosti da adekvatno plate stručnjake. Stoga se zadovoljavaju osrednjim prevodiocima, što  ih kasnije često skupo košta. 

Tako se ni Veliki Getsbi nije baš proslavio u prevodu Kim Vuk-Donga na korejski jezik. Kritičari su ukazali na čak 67 grešaka, prevodilačkih i stilskih. Jedan od kritičara uporedio je ovo korejsko izdanje romana sa Andersenovom pričom rekavši da bismo lagali ako bismo rekli da je čitko i lepo napisano, isto kao što su seljani lagali cara diveći se njegovom ,,novom” odelu. 

Svakako treba pomenuti i favorite među neobičnim prevodima. Prvi je prevod Gospodara prstenova Jerzija Lozinskog na poljski jezik jer je postao predmet smeha, šale ali i zabune. Naime, Bagins je Bagosz, a Meri je Rady. 

Slična pojava desila se i u Makedoniji pri prevodu prvih knjiga o Hariju Poteru gde su samo tri imena izbegla lokalne zamene: Hari, Dambldor i Ridl. Neko se našalio na forumu Reddit i prokomentarisao da bismo na osnovu ovog prevoda, Harija mogli zamisliti kao malog Britanca koji pohađa školu magije u nekom malenom balkanskom selu. 

Ludvig Vitgenštajn je rekao da su ograničenja našeg jezika ujedno i ograničenja sveta u kome živimo. Ali ta ograničenja bi trebalo da probijamo stručnošću i znanjem.

Česi kažu da svakim jezikom koji govorimo proživljavamo po jedan život. Zato nam prevodioci daju one zlatne niti koje vode do kvalitetnih reči, ne bismo li bolje razumeli svet koji je pred nama. Nije važno da li govorimo o pravu, književnosti ili umetnosti. Data reč je istina za sebe. Sve ostalo je - loš prevod.