Kako je Vilijam Šekspir promenio i unapredio engleski jezik

Za InfoPrevode piše Ana Atanasković

Koliko su jezički puritanci koji zahtevaju da se reči ne izmišljaju i ne menjaju u krivu pokazuje slučaj Vilijama Šekspira (William Shakespeare), koji je mnogostruko uticao na engleski jezik. U svojim delima najpoznatiji bard (eng. bard od keltske reči bardd) je često menjao imenice u glagole, glagole u prideve, pravio složenice, a nisu bili retki slučajevi ni izmišljanja sasvim novih reči. Taj proces se, naravno, završio dobro (it ended well kao u komedji All's Well That Ends Well („Sve je dobro što se dobro svrši“), jer se te reči, kao i izrazi koje je upotrebljavao koriste i dan danas.

vilijam-sekspir

Kako je Šekspir izgradio svoj stil

O Šekspiru je, čini se, već sve rečeno, ali njegova genijalnost zaslužuje da se o njoj priča večno. „Ali tvoje večno leto neće izbledeti“ (But thy eternal summer shall not fade), napisao je on u jednom stihu kao da je znao da će se odnositi na njegove drame i poeziju. Njegova univerzalna popularnost traje jer mu je stil izuzetan, likovi su upečatljivi i nezaboravni, a priče sveopšte. Očigledno je da je na superioran način umeo da izabere prave reči i da ih aranžira da predstavljaju ljudsku prirodu onakvu kakva suštinski jeste, van vremena i van prostora. 

Činjenica da je Šekspir za sve svoje drame pozajmljivao već postojeće priče, legende i istorijske činjenice ne umanjuje njihov značaj jer ih je u novom ruhu pripremio za večnost. Na primer, već pomenuta drama All's Well That Ends Well je u osnovi deveta priča o trećem danu iz „Dekamerona“ Đovanija Bokača (Giovanni Boccacio).

As You Like It („Kako vam drago") pozajmljuje temu od proznog dela Rosalynde Euphues Golden Legacie Tomasa Lodža, koje je, pak, inspirisano srednjevekovnom baladom The Tale of Gamelyn. Hamlet je, u stvari, Old Norse Saga of King Rolf Kraki koju je prvo preuzeo danski pisac Saxo Grammaticus u delu Life of Amleth.

hamlet

Šekspir je u slučaju svakog svog dramskog dela bio onaj čarobnjak koji viče: „Nove lampe za stare!“, ali nikako zao, nije varao vlasnike starih lampi, već svojim raskošnim talentom uzdigao početni materijal u književna nebesa.

Koliko je novog Šekspir doneo u književnost

Koliko je u svoja dela uneo starog, toliko je pružio i novog, u njegovom slučaju na savršen i sasvim pozitivan način. 

U svim svojim delima (dramama, sonetima i narativnim poemama) Šekspir je iskoristio ukupno 17677 različitih reči. Do kraja šesnaestog veka engleski jezik se drastično promenio u odnosu na svoju srednjevekovnu verziju (Middle English) ali, na primer, korišćenje apostrofa u genitivu nije još uvek bilo u upotrebi. Šekspir je, pak, apostrof koristio u svojim dramama. 

Šekspirovo delo je znatno pomoglo u kasnijoj standardizaciji gramatičkih pravila engleskog jezika, koja je sprovedena tokom 17-og i 18-og veka. Reči i fraze koje je koristio su našle svoje zaslužno mesto u „Rečniku engleskog jezika" (A Dictionary of English Language) koga je sastavio Semjuel Džonson (Samuel Johnson). Veliki Džonson je shvatio koliko su Šekspirove inovacije obogatile engleski jezik i učinile ga ekspresivnijim i raznobojnijim.

samjuel-dzonson

Današnja nauka o jeziku smatra da je Šekspir uveo 1700 novih reči, od kojih je jedan deo izmislio, a ostatak verovatno ne, ali ih je prvi put iskoristio u pisanom obliku, te, opet, ima zasluge jer ih je popularizovao, sačuvao i upotrebljavao u novim kontekstima. Takođe, Šekspir je kombinovao i spajao reči i dodavao prefikse i sufikse na njihove osnove (jedan od omiljenih mu je bio prefiks un koji ranije nije bio u tako čestoj upotrebi, te je tako, između ostalih, nastala i reč uncomfortable - neudobno).

U tih 1700 reči spadaju: obscene (opscen), epileptic (epileptičan), fashionable (moderan), dawn (svitanje), mimic (imitirati), unreal (nestvaran), savagery (divljaštvo), eventful (pun događaja), cold-blooded (hladnokrvan), accommodation (smeštaj), aerial (vazdušast), amazement (začuđenost), apostrophe (apostrof), auspicious (povoljan), baseless (neosnovan), changeful (promenljiv), countless (bezbrojan), courtship (udvaranje), critical (kritičan), dexterously (spretno), dislocate (pomeriti), dwindle (splasnuti, iščezavati), fitful (ćudljiv), generous (velikodušan), gloomy (sumoran), hurry (požuriti), impartial (nepristrasan), lonely (usamljen), majestic (veličanstven), monumental (monumentalan), pious (pobožan), premeditated (s predumišljajem), reliance (oslanjanje), sanctimonious (pritvoran), suspicious (sumnjiv), eyeball (očna jabučica), arch-villain (arhi-zlikovac),  belongings (imovina, stvari), negotiate (pregovarati), outbreak (izbijanje, uzbuna).

Gloomy (sumoran) je nekada bio glagol, a Šekspir je tu reč pretvorio u pridev (u delu Titus Andronicus („Tit Andronik“). U drami „Mletački trgovac“ (The Merchant of Venice) je uveo reč laughable (smešan). Majestic je prvi put iskorišćena u „Buri“ (The Tempest) kada ju je bard skovao od reči majesty, koja potiče iz 1300-ih.

Reč lonely Šekspir je u drami Coriolanus („Koriolan“) skovao od lone koja je, pak, nastala od alone. 

Reč radiance je uveo u „Kralju Liru“ (King Lear). Reč je nastala od radiantem, latinske reči za zračeći“. Hurry je prvi put upotrebio u drami „Henri VI“ (Henry VI) a generous u „Hamletu“.

Kada sledeći put izgovorimo reč fashionable (a koristimo je svakodnevno jer se modni trendovi menjaju na svaka dva meseca) setimo se božanske poezije iz Troilus and Cressida („Troil i Kresida“):

For time is like a fashionable host

                        That slightly shakes his parting guest by the hand,

                      And with his arms outstretch'd, as he would fly,

                                        Grasps in the comer: welcome ever smiles,

                                        And farewell goes out sighing.

Pored novih reči, Šekspir se osmelio da iskuje i nove izraze. Ne zna se u čemu je bio uspešniji.

Na primer, za „Otela“ (Othello) je smislio vanish into thin air, što se sa modernog engleskog prevodi kao „nestati bez traga“. Dalje, wild-goose chase je njegov izraz iz „Romea i Julije“ (Romeo and Juliet) koji se sada prevodi kao „beznadežno traganje“. Jedan od najpoznatijih idioma je the green-eyed monster, kako je Šekspir opisao ljubomoru u „Otelu“. Frazu wear one's heart upon one's sleeve možemo čuti i u modernim pop pesmama. Šekspir ju je upotrebio takođe u „Otelu“ a prevod glasi „pokazati otvoreno osećanja“. Još jedna, bukvalno svakodnevna fraza potekla je iz bardovog pera. To je all of a sudden – odjednom, a nalazimo je prvi put u „Ukroćenoj goropadi“ (The Taming of the Shrew). Naučnici smatraju da je Šekspir nije izmislio ali je bio definitivno prva osoba koja ju je zapisala.

Reči koje su prvo bile pripisane Šekspiru ali za koje se kasnije ispostavilo da potiču od drugih, ranijih izvora su: addiction (zavisnost), assassination (ubistvo/atentat), dishearten (obeshrabriti) i manager (nadzornik).