Jovan Jovanović Zmaj – prevodilac i prevođeni
Za InfoPrevode piše Ana Atanasković
Jovan Jovanović Zmaj bio je i ostao jedan od najpoznatijih srpskih pesnika. Takođe je jedan od najvoljenijih (svi se iz detinjstva sećamo njegove „Riznice“). Toliko je voljen, naročito među decom, da je poznat i kao čika Jova Zmaj. Pored pesama za decu njegova „delatnost u poeziji“ su bile i društveno angažovane i satirične pesme (čiji je bio začetnik na ovim prostorima). Takođe, smatra se i važnim liričarem srpskog romantizma. Uređivao je časopis „Neven“ i još mnoge druge („Sedmica“, „Srpski soko“, „Ružica“ itd). Smatra se jednim od glavnih stubova srpske književnosti i rada u kulturi.
Manje je poznato da se Jovanović bavio i prevođenjem sa mnogih jezika. Pobrojano je dosta zvaničnih prevoda pesama, ali je taj broj verovatno i veći jer ima puno nepotpisanih priloga u časopisima, kao i prevoda proze.
Sa kojih je jezika prevodio čika Jova Zmaj?
Smatra se da su mu najuspeliji prevodi oni sa mađarskog jezika i to prvenstveno pesama Aleksandra (Šandora) Petefija. U prevođenje sa mađarskog je „ušao“ epskom pesmom (triologijom) „Toldi“ čiji je autor Janoš Aranj. Tada je napisao da se „trudio da ga dobro posrbi i da ga ne obezmadžari“. Pošto je bio zadovoljan svojim prevodom, od istog pisca je preveo i delo „Otma Muranj-grada“.
Sa delima Šandora Petefija je Zmaj odlučio da krene težim putem – odmah se latio njegovih zrelilh dela ali je to, kasnije, naišlo i na kritike. Naime, Sava Babić, profesor mađarskog jezika i prevodilac je pronašao i dosta mana u tim prevodima. On navodi da je Zmaj „sledio originalan tekst“ i da je „u većini slučajeva sasvim dobro preveo značenje“ ali i da je „završna poenta u prevodu oslabljena i zamućena“.
„Zmaj ne koristi elemente narodne poezije, on je stvaralac i u prevodu pa smo dobili živo ispripovedano i čitljivo delo“, piše Babić.
Takođe, Zmaj je menjao i rime te je tako neke Petefijeve dvanaesterce sa paralelnom rimom menjao u leoninsku rimu (podudaranje reči u istom stihu ili redu). On je doterivao prevod tako što ga je uprošćavao zbog lepote stiha i pojednostavljao da bi ga približio čitaocima. Tako su nastale nejednakosti u broju stihova kao i dodavanje elemenata koji nisu bili u originalu. Jedan od primera je Petefijeva pesma, prilagođena širem krugu čitalaca, kod nas poznata kao „Na kraj šora“.
Zmaj je prevodio i druge mađarske pisce – tekstove Mor Jokaija, Imrea Mađača i pesme Kalmana Tota.
Kada je u pitanju nemački jezik, Zmaj je prevodio dela Getea i kao i Hajneovu ljubavnu liriku i epigram. Takođe, i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta. Nemački je počeo da uči kao mladić a kasnije ga je usavršavao dok je imao doktorsku praksu u Beču.
Nemački jezik je bio prava inspiracija za Zmaja. Počevši od pesnika Efraima Lesinga i Johana Gotfrida, preko Fridriha Martina fon Bodenšteta do Getea, Zmaj je „udobno plivao“ u prevodima a njegovi savremenici su pohvalno pisali o tim prevodima ističući da se lakše čitaju od onih na koje su ranije nailazili.
Kada je u pitanju Gete, Zmaj je preradio i preveo tridesetak njegovih pesama. Važno je spomenuti i koliko je dečji pesnik i liričar Robert Rajnik uticao na Zmajeve pesme za decu. Za objavljivanje u „Nevenu“ Zmaju su bile pogodne i nemačke narodne pesme, za koje je ispod naslova pisao „po nemačkom“.
Od Rusa su ga za prevode fascinirali Mihail Ljermontov i Aleksandar Puškin.
Iz engleske književnosti Zmaj je izabrao Lorda Tenisona, mada ga je prvo preveo sa nemačkog jezika. Sa francuskog je prevodio pesme Silija Pridoma.
Za latinski i italijanski je smatrao da je „veoma slabačak“ i izbegavao je da ih prevodi. Međutim, filolog i profesor Đorđe Dera ga je zamolio da prevede tri ode iz Horacija a Zmaj je rekao da je „naveden na tanak led“ jer je „i Ifigeniju preveo tek posle monogog nagovaranja“. Pokušao je da tipološku četvororednu strofičnost Horacijeve ode pretvori u neki lakši narodni oblik.
Ostali jezici
Jovan Jovanović je prevodio i sa poljskog, češkog i rumunskog jezika. Voleo je istočnjačku poeziju pa je objavio zbirku „Istočni biser” (prepevi turskih i arapskih pesama). Prepevao je i Omara Hajama, jednog od najvećih persijskih liričara 12. veka.
Kritike Zmajevih prevoda
Već pomenuti Sava Babić kaže da Zmaj u mlađim godinama i nije bio „brižljiv istraživač značenja mađarskog jezika, ali je iz poznog perioda sačuvano pismo Đorđu u kome ga moli za objašnjenje jedne reči“.
Đorđe Popović Daničar je smatrao da Zmaj „harči talenat na slabu mađarsku književnost“; Antonije Hadžić za prevod Aranjevog „Toldija“ smatra da se „na srpski ovaj ne može prevesti“ i da Zmajev prevod „ne odiše mađarskim duhom“.
Zmaj se, izgleda, "služio vijugama" tj. prilazio je čitaocima tako da bi osetili duh originala ali i da ispoštuje kulturne osobenosti naših prostora.
Jakov Ignjatović je govorio „da se dešava malo čudo prilikom Zmajevih prevoda sa mađarskog, jer nastaje dobra pesma na srpskom“, kakvu sam Ignjatović ne bi mogao da ostvari „iako mnogo bolje zna mađarski nego Zmaj.“
Da je Zmaj bio izuzetan prevodilac tvrdili su Ljubomir Nedić i Đura Jakšić.
Ko je u SAD-u prevodio Zmajeve pesme na engleski jezik?
Još manje od toga da je Zmaj bio prevodilac je poznato ko je prevodio njegove pesme u Americi. Bio je to niko drugi do Nikola Tesla u saradnji sa svojim prijateljem, pesnikom i urednikom časopisa „Vek“ (kasnije i diplomatom), Robertom Andervudom Džonosonom.
Tesla je preveo trinaest Zmajevih pesama na engleski jezik a napisao je i esej „Zmai Ioan Iovanovich the Chief Servian Poet of Today/Zmaj Jovan Jovanović, vodeći srpski pesnik današnjice“ koje je Džonson objavljivao sukcesivno u „Veku“. Džonson je Tesline prevode uveo u formu stiha a kasnije ih je uvrstio i u antologiju pesama iz Grčke, Poljske, Italije i Irske.
Do inspiracije za prevod je došlo prilikom susreta Tesle i Zmaja kada je čuveni naučnik boravio jedan dan u Beogradu. Veče je bilo u znaku banketa u Teslinu čast. Tada je Zmaj pročitao svoju pesmu posvećenu Tesli, što je naučnika veoma ganulo. On je poštovao Zmajev rad a posebna pesma za njega mu je izazvala nežne emocije. U stvari, Zmaj je recitovao svoju pesmu iako to nikada ranije nije radio niti je voleo. Ganuti Tesla je izjavio da je čitao Zmajeve pesme kada mu je bilo najteže u Americi i obećao da će ih prevesti na engleski, što je i učinjeno.
Džonson je pisao Zmaju pismo izražavajući divljenje i obaveštavajući ga da je Tesline prevode „parafrazovao“. Poslao je Zmaju primerak časopisa u kome je Teslin esej bio uvodni članak.
Prevedene pesme su bile: „Tri hajduka“, „Luka Filipov“, „Jadna majka“, „Čudovište“, „Tajna ljubav“, „Dva sna“, „Pesma o pesmi“, „Ciganin hvali svoga konja“ i druge.
Zanimljivo je da su Džonson i njegova supruga Ketrin dobili od Tesle nadimke po jednoj od njih – gospodin i gospođa Filipov koje su sa ljubavlju koristili do kraja života.
***********
Pročitajte i naš tekst o Zmaju i pesmi „Tiho noći“ , koji sadrži i našu verziju prevoda ove pesme na engleski.