Jezici koje prevodimo – zanimljivosti koje (verovatno) niste znali
Jezik je ogledalo istorije, kulture, načina razmišljanja i identiteta naroda koji ga govori, a svaki u sebi nosi jedinstvene osobine - neobična gramatička pravila, zvukove, bogatu simboliku ili reči koje se ne mogu prevesti.
Sa svakim jezikom koji govorimo stavljamo drugi šešir i obuvamo druge cipele. Na kom jeziku bismo najradije sebe opisali, na kom izjavili ljubav, a na kom opsovali, pitamo se. Federiko Felini govorio je da je drugačiji jezik, drugačija vizija života.
Pod pritiskom globalizacije, u svetu u proseku nestanu dva jezika mesečno. Od oko 7000 jezika koji se danas govore, procenjuje se da će do kraja 21. veka nestati između 50% i 90% njih ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere zaštite.
Tim Infoprevoda približiće vam bogatstvo većine svetskih jezika, a u ovom tekstu izdvajamo zanimljivosti o samo nekima od njih.
Albanski - jezik sa sopstvenom granom
Albanski jezik zauzima posebno mesto u indoevropskoj porodici jezika jer ne pripada nijednoj postojećoj podgrupi, već čini sopstvenu granu. Ova činjenica posebno je zanimljiva lingvistima jer su njegovi najbliži istorijski srodnici odavno izumrli.
Postoje dva glavna dijalekta - gegijski i toskijski, s tim da je standardni albanski zasnovan na toskijskom, južnom, dijalektu. Reč mleko izgovara se drugačije: gegijski tamël, toskijski qumësht.
Zanimljivo je i to da albanski jezik ima 36 slova (7 samoglasnika i 29 suglasnika), uključujući digrafe poput dh, gj, nj, a pravopis je uglavnom fonetski. Uticaj Balkana na ovaj jezik vidi se na osnovu pozajmljenica iz slovenskih jezika (kisha=crkva), zatim turskog (çorap=čarapa), latinskog (kallëz=optužiti), grčkog (mëngjez=doruča, meze).
Arapski - jedan jezik, mnogo varijanti
Arapski jezik govori se u više od 20 zemalja, ali ne postoji jedinstveni govorni oblik koji svi govornici koriste u svakodnevnom životu. Umesto toga, prisutna je diglosija – paralelna upotreba standardnog književnog arapskog i brojnih regionalnih dijalekata.
Pitanje „Kako si?“ glasi:
- standardni arapski: Kayfa ḥāluka?
- egipatski dijalekat: Izzayyak?
- marokanski dijalekat: Kidayr?
Arapsko pismo piše se s desna na levo i sastoji se od 28 slova, pri čemu većina slova menja oblik u zavisnosti od mesta u reči. Samoglasnici se često ne zapisuju, već se pretpostavljaju na osnovu konteksta.
Za nas je možda neobično saznanje da arapski jezik nema samoglasnike u evropskom smislu, već se samoglasnici (kratki: A, I, U - fatha, kasra, damma) zapisuju dijakritičkim znakovima (harakatima) iznad ili ispod slova. S druge strane, dugi samoglasnici (aa, ii, uu) predstavljaju zasebna slova (Alif, Waw, Ya), a izgovor zavisi od konteksta i vokalizacije (harakata) nad konsonantima.
- كَتَبَ (kataba) - „napisao je" (k - a - t - a - b - a)
- كُتُبٌ (kutubun) - „knjige" (k - u - t - u - b - u)
- كِتَابٌ (kitabun) - „knjiga" (k - i - t - aa - b - u)
Ovakav sistem omogućava arapskom pismu da jasno razgraniči kratke i duge samoglasnike, koji su ključni za razumevanje značenja reči.
Veliki broj međunarodnih termina iz oblasti nauke potiče iz arapskog jezika, naročito u matematici i astronomiji (algebra, algoritam, zenit).
Bugarski - skoro pa bez padeža
Bugarski jezik je specifičan među slovenskim jezicima jer je izgubio padežni sistem (deklinaciju) imenica, zamenivši ga predlozima i članovima. Jedini preostali padežni oblici su vokativ (za direktno obraćanje) i ostaci ličnih zamenica (akuzativ/dativ). Značenje se izražava strogim redosledom reči i predlozima.
- Davam knigata na momčeto.
(„Dajem knjigu dečaku.“)
Određeni član se dodaje na kraj imenice:
- grad (grad) → gradът (taj grad)
- žena → ženata
Bugarski koristi ćirilicu i poseduje izuzetno razvijen glagolski sistem.
Češki – fonetski izazov Evrope
Češki jezik poznat je po velikom broju dijakritičkih znakova i glasova koji ne postoje u većini drugih jezika, posebno po glasu ř, koji se smatra jedinstvenim u svetskoj fonetici.
- Dvořák
- tři
Iako ima sedam padeža, češki ima fiksan akcenat na prvom slogu, što olakšava izgovor strancima.
- PRA-ha
-OST-ra-va
Poznate su i rečenice bez samoglasnika, koje ilustruju fonetsku fleksibilnost jezika:
Strč prst skrz krk. = „Gurni prst kroz grlo.“
Ova rečenica, iako ne baš milozvučna, prava je lingvistička zanimljivost i govorna vežba (brzalica).
Kineski – kada ton menja značenje
Mandarinski kineski jezik koristi četiri osnovna tona, a promena tona može u potpunosti promeniti značenje reči.
- mā – majka
- má – konoplja
- mǎ – konj
- mà – grditi
Kinesko pismo zasniva se na znakovima, a ne na alfabetu. Svaki znak predstavlja slog ili značenje, a osnovna pismenost zahteva poznavanje nekoliko hiljada znakova.
Za razliku od toga, kineska gramatika je relativno jednostavna: nema padeža, konjugacija, rodova niti množine u klasičnom smislu.
U rečenici Wǒ chī fàn. koja znači „Ja jedem.“ ili „Ja sam jeo.“ o vremenu zaključujemo iz konteksta.
Mađarski jezik – logika aglutinacije
Mađarski jezik pripada ugrofinskoj porodici jezika i nema bliske srodnike među indoevropskim jezicima.
Njegova aglutinativna struktura omogućava dodavanje brojnih nastavaka jednoj osnovi, čime se precizno izražavaju odnosi u rečenici. Aglutinacija je zapravo građenje reči dodavanjem afiksa na koren reči. Svaki afiks predstavlja određeno gramatičko značenje i ne menja se.
- ház – kuća
- házam – moja kuća
- házamban – u mojoj kući
Među aglutinativnim jezicima su turski, baskijski, japanski, korejski, jezici američkih domorodaca, pa čak i jezik Marka Okranda iz Zvezdanih staza - klingonski.
Mađarski koristi vokalnu harmoniju i ima više od 15 padežnih nastavaka.
Slovački jezik – jezički most
Slovački pripada zapadnoslovenskoj grupi i veoma je blizak češkom, ali poseduje sopstvene fonetske i leksičke osobine. Zadržao je duge i kratke samoglasnike koji mogu menjati značenje reči, kao i padežni sistem tipičan za slovenske jezike.
- rad – posao
- rád – voljan
Slovački ima sličnosti sa srpskim jezikom:
- dobrý deň – dobar dan
- škola – škola
Ima i razlike:
- čerstvý znači „svež“, a ne „čest“
Portugalski jezik – saudade bez prevoda
Portugalski je globalni jezik sa značajnim razlikama između evropske i brazilske varijante, naročito u izgovoru i ritmu. Govori ga oko 200 miliona ljudi.
Povezan je sa velikim pomorskim otkrićima i širenjem na globalne rute, što ga čini jezikom sa dubokim istorijskim korenima.
Portugalski pojam saudade veoma je izazovan za prevodioce jer se teško prevodi. Označava duboku melanholičnu čežnju. Saudade nosi specifičnu emociju koja meša bol zbog gubitka sa uživanjem u lepim sećanjima, često povezivanu sa fado muzikom.
Tenho saudade da minha infância.
(„Nedostaje mi moje detinjstvo.“)
Španski jezik – zajednički, ali raznolik
Španski je jedan od najrasprostranjenijih jezika na svetu, sa velikim brojem regionalnih varijanti. Karakterističan je po znaku ñ (año (godina) ≠ ano (anatomski termin)), kao i po upotrebi obrnutih upitnika i uzvičnika, što doprinosi jasnoći pisanog izraza, da čitalac unapred zna kakvu intonaciju da upotrebi.
¿Cómo estás?
¡Qué sorpresa!
Zanimljivo je da skoro 8% španskog rečnika, oko 4000 reči, potiče iz arapskog, usled viševekovnog prisustva Mavara na Pirinejskom poluostrvu. Reči poput alfombra (tepih), azúcar (šećer) i ojalá (nadajmo se/ako Bog da) imaju arapske korene.
Ukrajinski jezik – melodičnost istočne Evrope
Ukrajinski jezik pripada istočnoslovenskoj grupi, ali se fonetski i leksički razlikuje od ruskog, sa kojim ga često mešaju (ukr. khlib = hleb, rus. khleb).
Zatim, iako koristi ćirilicu, ukrajinski alfabet ima specifična slova koja ne postoje u ruskom, kao što su Ґ, Є, Ї (izgovara se kao „ji") i I.
Jezik je izuzetno bogat sinonimima. Na primer, reč „horizont“ ima čak 12 sinonima, dok glagol „tući“ (biti) ima rekordnih 45 sinonima u rečniku.
Najveći broj reči u ukrajinskom jeziku počinje slovom П (P), dok je najređe korišćeno slovo Ф (F).
Ukrajinski je poznat po masovnoj upotrebi deminutiva (umanjenica). Zanimljivo je da čak i reč „neprijatelji“ (voroženjki) ima svoju umanjenicu, što se često sreće u narodnim pesmama. Najduža reč u ukrajinskom jeziku sadrži 30 slova i odnosi se na naziv pesticida: dihlordifeniltrihlormetilmetan.
Posebno se izdvaja epitet koju je ovaj jezik poneo na lingvističkim takmičenjima u Parizu 1934. godine, gde je zvanično proglašen za drugi najmelodičniji jezik na svetu, odmah iza italijanskog, a treći po lepoti vokabulara i fonetike.
Turski jezik – jezik reforme i pravilnosti
Turski je tokom 20. veka prošao kroz temeljnu jezičku reformu, uključujući prelazak na latinicu i sistematsko pojednostavljenje leksike. Poput mađarskog, turski je aglutinativan i koristi vokalnu harmoniju, bez gramatičkog roda i sa veoma pravilnom strukturom.
- ev – kuća
- evler – kuće
-evlerimde – u mojim kućama
Turski je fonetski jezik. Svako slovo predstavlja tačno jedan glas, pa se čita identično onako kako je napisano, slično kao u srpskom jeziku.
Srpski jezik ima preko 8000 turcizama, a većinu njih ne doživljavamo kao strane. Sa druge strane, broj reči srpskog porekla u turskom daleko je manji, a često se preklapa i sa drugim južnoslovenskim jezicima.
Svakako je dobro znati da je turski jezik relativno jednostavan za učenje, a mnogi tvrde da se može učiti i samostalno uz brzo vidljive rezultate.
Jezičke zavrzlame, zanimljivosti i osobenosti pomažu nam da razumemo kako određeni jezik oblikuje način razmišljanja, kulturu i identitet zajednice. Upoznavanje različitih jezika znači i širenje sopstvenih kognitivnih i kulturnih granica. Na kraju krajeva, jedine granice u razumevanju drugih ljudi, ma gde se nalazili, jesu granice koje sami sebi namećemo.