Festina lente: Jedan čuveni oksimoron

Za InfoPrevode piše Ana Atanasković

Značenje

Jedan od najpoznatijih oksimorona je fraza festina lente, koja, u prevodu sa latinskog jezika, znači „požuri polako“ tj, u prenosnom značenju „nemoj prenagliti“. Još od antičkih vremena se percipira i kao moto po kome bi trebalo živeti. Ovaj izraz je, kako kažu Englezi, the key to flow state“ tj. „ključ ulaska u stanje plime tj. stanje savršene fokusiranosti koje obezbeđuje postizanje izuzetnih rezultata svih vrsta. U engleskom jeziku postoji i izraz „more haste, less speed“ („više žurbe, manje brzine“), što je malo širi prevod „make haste slowly“.

festina-lente
oznaka-za-festina-lente

Stilska figura oksimoron, inače, u prevodu znači „oštroumna ludost“ (od grčkih reči oksys što znači „oštar“ i „moros, što znači „lud“) i predstavlja posebnu vrstu antiteze, tj. paradoksa u kome spojeni protivrečni pojmovi stvaraju novi. 

Festina lente je u suštini povezana sa Ezopovom (Aesop) basnom „Kornjača i zec“ tj. imaju isti smisao. Detaljnije objašnjen, izraz označava da bi aktivnosti trebalo da se obavljaju uz odgovarajući ravnotežu hitnosti i marljivosti. Ako se završetak zadataka požuruje, prave se greške i ne postižu se dobri dugoročni rezultati. I psiholozi se slažu, te govore da se zadaci najbolje završavaju u stanju „plime“, kada je osoba sasvim okupirana njima i nema osećaj o prolasku vremena. 

Poreklo

Gaj Svetonije Trankvil (Gaius Suetonius Tranquillus) (oko 70. – oko 122.), poznatiji kao  Svetonije bio je pisac biografija rimskih careva (Cezara, Domicijana i drugih) i državni činovnik. On je u delu De vita Caesarum, biografiji prvog rimskog cara Avgusta (Augustus) ovu frazu naveo na grčkom jeziku (σπεδε βραδέως), opisujući kako je „božanski“ car osuđivao brzopletost kod vojnih zapovednika:

„Smatrao je da ništa manje ne priliči dobro obučenom zapovedniku od žurbe i ishitrenosti, i shodno tome omiljena mu je izreka bila: ’Požuri polako’.Takođe, citirao je i sledeće careve izjave: ’Bolje siguran zapovednik nego odvažan’ i ’Ono što je valjano urađeno, urađeno je dovoljno brzo’“.

Bilo kako bilo, festina lente je od tada postala moto rimskih careva (naročito Titusa), a kasnije ga je prisvojila i porodica Mediči, naročito Kozimo de Mediči (Cosimo de' Medici). Na drugom kraju sveta do sličnog zaključka je došao Laozi tj. Lao Cu (Lao Tzu), kineski filozof i pisac. On je smislio doktrinu wu-wei, što znači pasivno postignuće“.

 

gaj-svetonije-trankvil
car-avgust
kozimo-de-medici
lao-cu

Amblem

Pojedini zlatnici iskovani za Avgusta sa namerom da predstave ovu izreku imali su predstave raka i leptira. Drugi simboli uključuju zeca u puževoj ljusci, kameleona sa ribom, dijamantski prsten isprepleten lišćem, a najprepoznatljiviji amblem je delfin upleten oko sidra. Kozimo de Mediči, veliki vojvoda od Toskane, je ovaj moto ilustrovao kornjačom sa jedrima na oklopu. 

Renesansni štampar Aldo Manucio (Aldus Manutius), koji je stvorio knjigu u modernom obliku (takođe je izmislio tačku-zarez, italik i džepna izdanja), prihvatio je simbol delfina i sidra kao svoj štamparski znak. On je štampao i knjige Erazma Roterdamskog koji mu je, zauzvrat, u svojoj zbirci Sentencia Adagio dao kompliment i to upravo koristeću ovu maksimu: „Aldo je žureći polako, stekao onoliko zlata koliko mu je velika reputacija, i obilato zaslužuje oba“. Manucio je Erazmu pokazao rimski srebrni novčić koji mu je dao kardinal Bembo. Na poleđini novčića je bio simbol delfina i sidra. 

aldo-manucio

Amblem za festina lente koji prikazuje raka i leptira je bio toliko popularan za vreme renesanse da je i Šekspir u komediji „Uzaludni ljubavni trud“ napravio aluziju na njega. 

Francuski pesnik i kritičar Nikola Boalo (Nicolas Boileau) je 1674. u svom delu „Umetnost poezije“ (Art poétique) upotrebio ovaj diktum (dictum) u davanju saveta piscima napisavši: „Hâtez-vous lentement“ tj. „polako žurite“. 

Žan de Lafonten (Jean de La Fontaine) je frazu upotrebio u svojoj obradi Ezopove basne „Kornjača i zec“.

Aluzije

U fizici se „festina lente limit“ koristi za pojam „granica jakog ograničenja. Estonski kompozitor klasične i duhovne muzike Arvo Pert (Arvo Pärt) čije su kompozicije prepoznatljive po minimalističkom stilu i inspirisane Gregorijanskim crkvenim pesmama napisao je delo „Festina Lente“ za gudače i harfu. U njemu neki instrumenti sviraju melodiju na pola brzine, a drugi na dvostrukoj, te je muzika i brza i spora u isto vreme. 

U svojoj pesmi „Herman i Dorotea“ (Hermann und Dorothea) Gete je, pozivajući se na Avgustovu izreku, sročio verziju koja glasi Eile mit Weile i koja se i dan danas koristi. Može se se prevesti kao „što je brzo to je kuso“. Inače, Eile mit Weile je nemački naziv za društvenu igru Pačisi poreklom iz srednjevekovne Indije. To je društvena igra krsta i kruga. Njena pojednostavljena verzija je „Čoveče ne ljuti se“. Koja god da je verzija u pitanju, igra uči igrača da se pomiri sa činjenicom da će na određenu destinaciju stići kada je suđeno i potrebno, a ne kada on želi, ma koliko se trudio. 

Bram Stoker u svom romanu o grofu Drakuli iz 1897. godine kroz reči dr Van Helsinga opisuje glavnog protagonistu kao personu koja, od kako je došla u London opipava i proširuje svoju moć, polako ali sigurno (slowly but surely) i koja ima nameru da uspe, što će joj i poći za rukom jer je to čovek koji ispred sebe ima vekove i može da priušti da čeka i deluje polako. „Festina lente je najverovatnije njegov moto“, završio je pasus Stoker. 

arvo-pert
johan-volfgang-fon-gete
bram-stoker

Primeri upotrebe festina lente u sadašnjosti

Festina lente se i danas koristi, čak i u ličnim porukama, kao dobronameran savet svim nestrpljivim ljudima koji bi hteli da se događaji odvijaju brže nego što je to realno moguće („Kako smo ono rekli – festina lente“). Fraza se korisiti i kao hašteg (hashtag). Na primer, na Tviteru posle konstatacije:

Budite zahvalni na dobrim stvarima koje imate, a radite na ostvarenju onih koje želite. Ljudi koji imaju više su češće tužni od onih koji imaju manje, a oni koji imaju manje su tužni zbog onih koji imaju više. Naučite lekciju da se ne upoređujete sa drugima ako želite da imate srećan život“ stoje haštegovi #FestinaLente i #love.

Takođe, ljudi često navode da im je festina lente jedno od pravila po kojima žive, pored, na primer „znam da ništa ne znam, ali sam spreman da naučim“ („All I know is that I don’t know, but I am willing to learn.“)

U Fejsbuk grupama se može pročitati „Požuri polako“ kada se daje savet o čitanju određene knjige.

Naravoučenije

Naravoučenije je jasno - budimo kao dečak u mom kraju koji na mamine žustre reči: „Požuri, požuri, kasnim na posao!“ peva: „Zec, zec, zec, buć!“ Samo on zna šta to praktično znači, ali važnije je što zna kako polako požuriti jer život je jedan (a nije uopšte slučajno što je rekao „zec“ i što sam tu reč čula u danima kada sam radila na ovom tekstu).