Jao, pa ti znaš francuski!
Jao, pa ti znaš francuski! A kako se kaže....
Zvuči čarobno, jer se samoglasnici ulivaju jedan u drugi, reči se vezuju i sve izgleda kao pesma. Dočim, kad treba da se izgovori, počinje smeh, jer se usta nameštaju na bezbroj čudnih načina (pogledajte mačku koja kruži internetom ovih dana kao ilustracija za izgovor reči „l’eau“, što znači voda) i sagledava se da nije lako, jer ne zvuči kako se čuje.
Jao, pa ti znaš francuski! A jesi li bila u...
A u glavi odjednom odjeknu fanfare kojima počinje pesma Žaka Brela „Les prénoms de Paris“, pred očima izađe prizor Ajfelove kule, slike se brzo menjaju, kadar se širi na čitav trg Etoal, potom obrise Luvra, Notr Dam se uzdiže u svojoj velelepnosti, pogled se diže ka vrhu, odatle se u daljini vidi Sakre-ker i panorama čitavog grada... Potom se pejzaž menja, prepuštajući mesto Mantonu, gradu na Azurnoj obali, koji poput blagonaklonog čuvara otvara vrata riznice raznovrsnih krajolika, peščanih plaža po kojima su kročile zvezde filmske i muzičke industrije, srednjevekovnih gradova-tvrđava skrivenih u planinama, dolina moćnih reka, visokih planinskih vrhova sa kapama od snega i prostranstava...
Jao, pa ti znaš francuski! Jesi li probala...
Počnimo od kroasana, za čiji smo se pravilni izgovor dugo borili, potom pređemo na kroasane sa čokoladom, koji su u originalu „pain au chocolat“ ili „chocolatine“ (i Francuzi oko toga vode bitku), pa „coq au vin“, „ratatouille“, šire frankofono „fondue“, „raclette“, jer je tu i sir, a ima ih više od 300 vrsta, a sve to se mora zaliti kapljicom vina, koje možemo birati prema regiji, boji, ukusu... Neko će reći, to je „foie gras“, guščija pašteta i šampanjac. Ali ima toliko toga još, a sve je ukusno!
Jao, pa ti znaš francuski! Imaš li...
Beretku (dobro, ne stoji svakome), mornarsku majicu, baletanke, suknju pun krug, tašnu dobrog oblika. Na usnama je crveni ruž za usne, parfem sam priča priču, na tašni je marama i korak je lak, postoji „un certain je ne sais quoi“ koji se baš i ne prevodi na druge jezike, ali se jednostavno oseti.
Od prvog ikada snimljenog filmskog kadra, do drama koje vas nateraju da se ozbiljno zamislite nad ljudskom prirodom i sudbinom sveta, komedija koje vas nasmeju do suza i melodrame, oh da, melodrame koju su reditelji doveli do savršenstva gde je sve moguće i nemoguće i donekle tako poetično i živo. Od dela koja smo čitali kao školsku lektiru, ne shvatajući da ćemo im se vratiti jednog dana, od najprostijih reči od kojih su satkane najlepše pesme („Paroles“ Žaka Prevera) do romana koji pogađaju pravo u srž prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena, sa prezimenima autora koje je sve teže pročitati, a odzvanjaće još dugo u našim ušima (Beigbeder, Houellebecq, Despentes)...
I tu sve počinje i sve se završava, za jednog prevodioca. Jer nas kompleksnost francuskog jezika tera da budemo bolji u traženju reči u svom jeziku (Francuzi obožavaju igre reči, to je skoro pa porodična aktivnost), u pokušaju da prenesemo poruku, a takođe i način na koji je to rečeno, da ne bismo izgubili nijedan njen važan deo. Sa učenjem jezika, učimo i njegovu kulturu, istoriju, ukratko, civilizaciju i postajemo bogatiji. Za jedno „Bonjour“ propraćeno osmehom, ako ništa drugo, jer već samo izgovaranje će vam popraviti raspoloženje.
INFOPREVODI – prevodilačka agencija čijim uslugama ćete biti zadovoljni. Ukoliko vam je potreban prevodilac za francuski jezik, kontaktirajte nas.