Gete i Faust

Za InfoPrevode piše Jovan Stipić

Retki su književni likovi koji bude tako snažne utiske i osećanja kao što je to Faust. On je učen, pobožan čovek koji je prodao svoju dušu đavolu, te je postao arogantan i bezobziran. Priča je interesantna i likovi su nekonvencionalni, obiluje upozorenjima o tome šta treba ili ne treba činiti.

Ali, da li znate da je Faust nastao na osnovu stvarne ličnosti? Ili ste mislili da je Geteov Faust samo prenesena narodna priča, a ne i original?

Naša priča počinje u Nemačkoj u ranim godinama renesanse, sa izvesnim Johanom Georgom Faustom (Johan Georg Faust), o kome znamo veoma malo. Ljudi su dugo mislili da je Faust potpuno mitska ličnost. Malo se istraživanja bavilo njime. Znamo da je bio alhemičar i lekar početkom 16. veka, pre nego što ga je crkva ekskomunicirala zbog sodomije i njegovog „odnosa sa đavolom“.

Ipak, drugi istorijski izvori pominju njegovo neverovatno poznavanje medicine, posebno anatomije. Mnogi profesori, uključujući i one u Vormsu (Worms) i Tibingenu  (Tubingen), često su se pozivali na njegovo znanje. Ali, postojala su mesta u Nemačkoj, kao što je Ingelštat (Ingolstadt), gde mu je, kao došljaku, bio zabranjen pristup.

Njegova smrt i rođenje su takođe obavijeni velom misterije jer ne znamo njihove tačne datume. Navodno je umro 1541. u alhemičarskom eksperimentu dok je boravio u „Hotelu zum Liven“. Ipak, nakon smrti, pronađeni su zapisi o njegovim dostignućima. Međutim, koliko su oni verodostojni, ostaje da se utvrdi.

Osim Johana Georga, sa Faustom su blisko povezane i druge priče iz različitih delova Evrope. Sve ih povezuje jedna tema: odnos sa đavolom.

Jedna takva priča koju je napisao Francuz Gotije d’Koins, govori o liku po imenu Teofilus od Adane (Theophilus of Adana) koji je, kao i naš glavni lik, ušao u pakt sa đavolom.

U poljskom folkloru imamo priču o Panu Tvartovskom. Čini se da je poljska priča nastala otprilike u isto vreme kada i nemačka verzija. Ipak, nejasno je da li ove dve priče imaju zajedničko poreklo, ili su uticale jedna na drugu. Istorijski Johan Georg Faust je studirao u Krakovu (Kraków) neko vreme i možda je poslužio kao inspiracija za lik iz poljske legende.

Faust kakvog danas poznajemo prvi put se pojavio u štampi 1587. godine u jeftinom pamfletskom izdanju pod nazivom „Istorija i priča o doktoru Johanesu Faustusu“ (Historia & Tale of Doctor Johannes Faustus). Iako su ranije priče možda bile inspiracija za priču o Faustu, ovaj pamflet je prvo poznato štampano izdanje tradicionalne legende o Faustu, koju je Gete potom modifikovao.

Priručnik je na engleski preveo „P. F., Gent"(gospodin P.F.) kao The History of the Damnable Life and Deserved Death of Doctor Iohn Faustus 1592. Kristofer Marlou (Christopher Marlowe) koristio je ovo delo za svoju dramu „Tragična istorija doktora Faustusa“ (The Tragical History of Doctor Faustus), koja je objavljena 1600. godine, ali se igrala pre toga. Verovatno nije slučajno što je Marlou napisao ovu dramu jer je poznato da je on sam bio buntovnik. Čak je nekoliko puta bio optužen da je jeretik i sledbenik đavola.

Gete je kasnije čitao Marloovo delo, a takođe je gledao i lutkarsku predstavu sa temom Fausta, koja se igrala na ulicama kada je bio mlad. Inspirisan ovim i drugim pričama, počeo je da piše svoje veliko delo „Faust“ ( Faust). U godinama koje su usledile biće optužen za sodomiju nekoliko puta. Ljudi su navodili da o delima opisanim u knjizi mogu pisati samo oni koji ih ne osuđuju.

Ipak, Gete je spojio mnoge suprotstavljene pravce u umetnosti tokom 19. veka: njegov rad je bujno emotivan i strogo formalan, ali i dalje provokativan i izazovan. Govorio je protiv klasicizma i romantizma, tvrdeći da su oba pravca smetnja umetnosti, ali je u isto vreme pisao dela koja su sledila pravila oba.

Od Mocarta do Malera, skoro svaki istaknuti austrijski i nemački kompozitor je komponovao na osnovu njegove poezije. Njegov uticaj je proširen i na francusku dramu i operu. Čak je i Betoven izjavio da bi simfonija „Faust“ bila veliko umetničko delo. List (Liszt) i Maler (Mahler) su komponovali simfonije, koje su u celini ili u velikoj meri inspirisane ovim važnim delom. Tako je stvoren jedan od najparadigmatičnijih likova 19. veka: doktor Faust.

Nije ni čudo što se polovina ljudi koje sam ovde pomenuo smatrala jereticima ili neprijateljima konvencionalnog razmišljanja u periodu u kojem su živeli. Čini se da je priča o Faustu privlačila najbuntovnije umetnike i filozofe tog vremena. Možda bi za neke iz tog vremena bilo iznenađujuće to što je priča o Faustu opstala do danas. Priča se održala i još uvek privlači najbuntovnije koji je hvale i „najispravnije“ koji je osuđuju.