Džordž Orvel
Za INFOPREVODE piše Jovan Stipić
„Veliki Brat“ i „Soba 101“: Možda nikada niste čitali Držordža Orvela (George Orwell), ali definitivno jeste čuli za koncepte koje je stvorio. Inspirisan neizvesnošću vremena u kojem je živeo, Orvel je pisao dela smeštena u distopijskoj budućnosti u kojoj je sloboda tabu tema.
Rođen 1903. godine u Bengalu, kao Erik Artur Bler (Eric Arthur Blair), Orvel je bio čovek velikih protivrečnosti. Socijalista koji je išao u najelitnije škole Velike Britanije, vatreni borac protiv ugnjetavanja koji je prezirao homoseksualce i katolike, i ateista, koji je na samrti zahtevao hrišćansku sahranu.
Nedugo nakon Orvelovog rođenja, majka Ajda (Ida) seli se sa njim, i njegovim sestrama nazad u Englesku, gde se Orvel kasnije i školovao. Sećajući se mladosti, govorio je kako je Engleska mesto gde snobovi i deca imućnih imaju svu vlast u svojim rukama. Iako je i sam uspeo da dobije stipendiju za prestižnu školu Iton (Eton), i nju je opisao kao stecište snobova.
Nažalost, takva škola predstavljala je upravo ono što su njegovi roditelji želeli za njega. Veoma je teško odrediti kom su staležu pripadali pošto su gubili novac istom brzinom kojom su ga i sticali. Međutim, konstantno su održavali ugled jedne veoma bogate i prestižne porodice.
Godine 1921. kada je diplomirao, Orvel je konačno stekao dovoljno snage da se oslobodi aristokratskih lanaca kojima je bio zarobljen. Pridružuje se vojsci kolonija, i biva stacioniran u Burmi, što je za njegove roditelje predstavljalo strašnu okolnost.
Prezreo je iskustvo koje je tu stekao. Duge smene i teški uslovi života su učinili svoje, tako da ga je melanholija samo još više savladala. Nakon toga, Orvel se aktivno posvećuje pisanju.Uprkos tvrdnjama da nije bio naročito talentovan pisac, njegove ideje su bile sve osim obične.
Seli se u London gde iznajmljuje izuzetno skroman stan i započinje novi život sa skitnicama i siromašnima. Orvel je govorio kako je to uradio zbog griže savesti koju je osećao zbog sopstvenog privilegovanog života. Godine 1933, izdaje svoje prvo delo „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ (Down and Out in Paris and London).
Ova knjiga o životu najsiromašnijih, u trenutku kada je objavljena, izazvala je skandal. Njegov izdavač je promenio ime autora na koricama knjiga, te se tako po prvi put pojavljuje pseudonim Džordž Orvel. Iako se knjiga nije naročito dobro prodavala, izdavač prihvata da objavi i naredno Orvelovo delo.
Tako su objavljeni i „Burmanski dani“ (Burmese Days), oštra kritika britanskog kolonijalizma. To delo prvo je koje je napisano stilom koji će kasnije biti prepoznat kao „orvelovski“, u kom nailazimo na usamljenog protagonisu zarobljenog u sistemu nepravde i opresije.
„Sveštenikova kći“ (The Clergyman's Daughter) šampana je samo godinu dana kasnije, nakon čega Orvela primećuje čuveni Viktor Golans (Victor Golancz). On nudi Orvelu svotu od 500 funti (što bi otprilike bio ekvivalentno svoti od 45.000 funti danas) da napiše knjigu o siromaštvu u Engleskoj.
Tako nastaje Orvelovo prvo pravo remek delo, „Put za Vigan“ (The Road to Wigan Pier). Tu je Orvel prvi put sebe nazvao socijalistom, ali je takođe kritikovao druge socijaliste koji nisu držali do svojih ideala. Samom Viktoru Golansu se ova knjiga nimalo nije svidela, te je na početnoj strani napisao da se ne slaže ni sa čim što je Orvel napisao.
Orvel se nedugo zatim venčava svojom devojkom Ajin Mod O'Šonesi (Eileen Maud O'Shaughnessy). Živeo je u potpunom spokoju neko vreme, sve dok istorija nije odlučila da mu izvuče tepih pod nogama, kao i mnogima u tom periodu.
Krajem tridesetih godina 20. veka, građanski rat u Španiji guta desetine hiljada života. Orvel tada odlazi u Španiju kako bi sa lica mesta izveštavao o tamošnjim događajima i ispričao priču o ratu. Njegova svedočanstva i dan danas ostaju podsetnik na ovaj teški period u španskoj istoriji.
Delo „Kataloniji u čast“ (Homage to Catalonia) je danas poznato kao jedan od najboljih primera novinarstva tokom rata, ali za Orvelovog života je prodato samo oko 3000 primeraka. Nažalost, samo nekoliko dana pred objavljivanje ove knjige, Orvel se srušio u svojoj kancelariji. Tada mu je dijagnostikovana tuberkuloza.
Bolestan, nije mogao da učestvuje u Drugom svetskom ratu na način na koji je želeo. Umesto da bude na frontu, radio je za BBC pišući antinacističku propagandu. Tamo je ostao do kraja rata, za vreme kojeg je pokušavao da objavi priču o životinjama na farmi koje se bune protiv svog vlasnika, ali bez mnogo uspeha.
„Životinjska farma“ (Animal Farm) je jednostavna satirična priča, inspirisana staljinizmom i jedno je od dva remek-dela Džordža Orvela sa kraja njegovog života. Ovaj kolosalni hit prodat je u čak 250.000 primeraka u prvoj godini svog objavljivanja.
Naravno, kao i kod svakog drugog pisca o kojem smo pisali na našem blogu, ovaj uspeh mu nije doneo mnogo sreće u životu. Samo pet meseci pre nego što je knjiga izašla, 1945. godine umrla mu je žena.
Orvel se seli sa sinom u severnu Škotsku gde je planirao da ostane do kraja svog života. Iako je u očima javnosti stoički podneo ženinu smrt, njegovi dnevnici pokazuju znatno drugačiju priču. Ljutnja, krivica i jednostavno, agonija, su ispunili Orvelove godine nakon tog gubitka. Iako je i njemu vreme isticalo zbog tuberkuloze, u svom tom bolu pronašao je snagu da objavi još jedno remek-delo.
O spoju komunizma, totalitarizma i svireposti, koje je video u Kataloniji, Orvel piše svoje najpoznatije delo, 1984. Priča kaže da je 1948. godine, iscrpljen, nakon što je završio prvu verziju dela, shvativši da mu nije dao ime, samo obrnuo poslednje dve cifre tekuće godine.
Shvativši da mu nije preostalo još mnogo vremena, svako veče u krevetu dorađuje svoj roman. Orvel je doživeo objavljivanje i svog poslednjeg romana, 8. juna 1949. godine.
Sada, 70 godina nakon njegove smrti, Orvelova dela su podjednako bitna kao u vreme kada ih je pisao. O njima se diskutuje sa podjednakom žustrinom, verovatno zato što pričaju o svetu koji je mnogo bliži današnjem, nego onom u kojem je on stvarao.
