Dobar prevodilac pristupa poslu sa entuzijazmom i bez nadmenosti

Intervju za Infoprevode vodila Ana Atanasković

Olivera Nićiforović-Babac je prevoditeljka iz Beograda koja pored toga što predano radi svoj posao prati i kulturnu scenu na našim prostorima i aktivno učestvuje u njoj. Njena karijera prevodioca je dugačka i veoma bogata a interesovanja široka – od svetske književnosti, pozorišta, kreativnog pisanja, svetske istorije, preko filma, klasične muzike do primenjene lingvistike. Prevodila je stručne tekstove, naučnu literaturu i beletristiku.

Olivera Nićiforović-Babac
  • Koje su Vam najlepše uspomene sa studija anglistike na Filološkom fakultetu? Koji predmeti, profesori, događaji, anegdote?

Mnogo pre upisa na Filološki fakultet znala sam šta želim da studiram. I danas se u mislima vratim na lepe dane provedene na studijama. Volela sam predmet Savremeni engleski jer sam mnogo o upotrebi jezika i o tehnikama prevođenja naučila pre svega od profesorki Medž Tomašević i Šile Sofrenović. Književnost mi je uvek bila prva ljubav i ta predavanja sam zauvek zapamtila. Imala sam sreću i privilegiju što su mi profesori bili vrsni poznavaoci britanske i američke književnosti, poput Ranke Kuić i Tihomira Vučkovića. Upravo sa časova američke drame često prepričavam jednu „književnu“ anegdotu. Obrađivali smo tekst manje poznatog američkog dramskog pisca iz 19. veka – neuki lakej iz prikrajka gleda pozorišnu predstavu i potpuno je zbunjen onim što vidi. Odmah sam pronašla paralelu sa scenom iz „Gorskog vijenca“ u kojoj vojvoda Draško prepričava svoj doživljaj opere u Mlecima. Profesoru se dopalo što sam to primetila i dao mi je zadatak da za sledeći čas fotokopiram povest vojvode Draška kako bismo je uporedili sa doživljajem sluge iz rane američke drame.

  • Gde i kako ste naučili ostale jezike (italijanski, nemački, francuski i ruski)?

Učenje stranih jezika za mene je i danas prava avantura. U životu sam upoznala svega nekoliko istinskih poliglota, ali lično nikada ne bih smela da se svrstam u tu grupu jer sebe još uvek zovem vrednim učenikom. Italijanski sam učila kao srednjoškolka u Podgorici, a kasnije i na fakultetu. Sa francuskim sam se srela takođe u srednjoj školi, a nemački sam počela da učim sama, a kasnije sam oba jezika unapredila u kombinaciji sa engleskim. Nažalost, nisam u prilici da ih mnogo koristim. Ruski mi je oduvek bio potajna želja, pa sam počela da ga učim u poznim četrdesetim. U nekoliko navrata sam htela da odustanem prvenstveno zbog zahtevnog naglaska, ali smatram da sam dostigla pristojan nivo poznavanja tog lepog jezika.

Engleski je za mene poseban jezik, ne zbog globalne rasprostranjenosti, broja govornika ili različitih varijanti i dijalekata, već zato što mi je otvorio jedan poseban svet. To je bio razlog mog izbora za studije, kada su veoma popularni bili španski i arapski. Prilikom upisa mi je kućni prijatelj, u pokušaju da me odvrati od filologije, rekao da je „glupo studirati engleski jer ga svi znaju, a na studijama se ionako samo proučava Šekspir“. Po mom mišljenju, postoji ogromna razlika između onoga što naučimo iz filmova i muzike i akademskog proučavanja jezika.

  • Završili ste maturu u Americi. Kakva je bila Amerika 80-ih, a kakva je sada po Vašem mišljenju?

Roditelji su mi omogućili da maturiram u Americi, odakle sam ponela mnoštvo  korisnih stvari za budućnost. Susrela sam se sa potpuno novim načinom predstavljanja gradiva i praktičnim pristupom učenju. Zahvaljujući predmetu „engleski jezik“ koji je bio svojevrsna priprema za fakultet, naučila sam da pišem seminarske radove i prezentacije, da vodim diskusiju o raznim temama i da izrazim svoje mišljenje ne oslanjajući se na tuđe pretpostavke i zaključke. Mislim da mi je kasnije to mnogo pomoglo na Filološkom fakultetu. Zahvaljujući društvenim mrežama, u kontaktu sam sa svojim društvom iz američke srednje škole, ali smatram da je danas sve potpuno drugačije. Nova pravila, novi zakoni, novi izazovi...

  • Radili ste kao urednica u Mladinskoj knjizi. Kako biste opisali saradnju sa stranim piscima i njihovim agentima u to vreme?

Iako kao urednik u Mladinskoj knjizi nisam bila zadužena za beletristiku, imala sam prilike da komuniciram sa pojedinim piscima i njihovim agentima. Zahvalna sam što sam tih šest godina mogla da budem deo sveta izdavaštva i svega lepog i manje slatkog što on predstavlja. Retko se dešava da se prvo zaljubite u knjige jedne autorke, na primer Irkinje Mev Binči, a da onda razmenjujete mejlove sa njenim agentom.

  • Ipak, prvenstveno ste prevoditeljka. Šta odlikuje dobrog prevodioca?

Dobar prevodilac svakom zadatku pristupa sa entuzijazmom i bez trunke nadmenosti i ubeđenja da je sveznajući. Mora biti spreman da stalno preispituje svoje poznavanje kako maternjeg jezika, tako i jezika na koji prevodi jer će svakoga dana naučiti nešto novo. Naravno, kao i za svaki drugi posao, i za prevođenje je neophodna ogromna ljubav i posvećenost, kao i otvorenost da se podjednako prihvate pohvala i kritika za obavljeni zadatak.

  • Šta su najveći izazovi u prevođenju?

Jezik je živ, neke reči zastarevaju, javljaju se nove, a pojedine drastično menjaju svoje značenje. Pravilan prevod zavisi i od oblasti prevođenja. Na primer, prvo značenje reči outstanding je izuzetan, istaknut, ali je u poslovnom rečniku to pridev koji se koristi za neizmirene dugove. Lično mi je zahtevno kada treba da prevedem nešto sa čime se ne slažem i što je protiv mojih životnih načela. Usmeno prevođenje takođe je veliki izazov i moje koleginice koje to već godinama besprekorno rade znaju koliko im se divim.

  • Šta su najveće profesionalne i lične nagrade u prevođenju?

Mislim da je najveća nagrada u prevođenju kada naručilac stručnog prevoda ili čitalac beletristike kažu da nisu imali osećaj da čitaju prevod. To znači da je prevodilac postigao pravu ravnotežu između oba jezika i „ubedio“ čitaoca da čita izvorni tekst. Najviše mi prija pohvala zbog prevodilačke brzine, efikasnosti i snalažljivosti u datom trenutku.

  • Koliko Vam profesionalno znače položeni ispiti u Udruženju stručnih prevodilaca Srbije (elektrotehnika, mašinstvo, poslovni engleski, građevina i novinarstvo)?

Ti ispiti su predstavljali uvod u moje stručno prevođenje. Polako sam sticala i brusila znanje iz tih oblasti. Bez obzira na moderne tehnologije i mnogo lakše pronalaženje određenih termina, još uvek pomno beležim sve novo ili neobično na šta naiđem u prevođenju. Kad me kolege pitaju za neku reč, često je nađem upravo u tim beleškama, a ne u rečnicima ili na internetu.

  • Koja su Vam najlepša sećanja sa putovanja u Veliku Britaniju?

Definitivno Oksford – i kao tipičan britanski grad i kao mesto gde sam u školi stranih jezika polagala stručni ispit, a takođe upoznala veoma zanimljive ljude. London je poseban spoj raznih kultura i čuvena turistička destinacija, ali je za mene to i dalje grad iz knjiga koje volim.

  • Opišite nam radost prevođenja knjiga Agate Kristi.

U osnovnoj školi sam čitala Agatu Kristi i tada sam izjavila kako bih volela da prevedem jednu njenu knjigu. Sticajem okolnosti, dok sam radila u Mladinskoj knjizi, mojoj koleginici iz redakcije je prevodilac vratio neprevedenu knjigu zbog nedostatka vremena. Uprkos kratkom roku, odmah sam joj rekla da ću se latiti posla. Posle „Misterije plavog voza“ prevela sam još devet misterija Agate Kristi. Moj san iz detinjstva se desetostruko ostvario.

  • Da li više volite da prevodite monografije, enciklopedije i atlase ili beletristiku? Ili je svaka profesionalna ljubav lepa na svoj način?

Najviše volim da prevodim beletristiku zbog toga što smatram da tu imam najveću slobodu i priliku da dam prevodu svoj pečat. Ponosna sam na to kako sam prevela roman „Putnik sa Cejlona“ nagrađivanog pisca Majkla Ondatjea, ali sam istovremeno tužna što ta knjiga nije dovoljno promovisana kod nas. Prevođenje enciklopedija i atlasa je zahtevno zbog provere podataka jer se nekada dešava da se i u izvornom tekstu provuče greška koju prevodilac mora da ispravi ili da bude spreman na kritiku ukoliko je ne primeti. Na primer, naziv Sakara odnosi se na drevno egipatsko groblje južno od današnjeg Kaira, ali je vrlo često pogrešno naveden kao Sahara. Zato je neophodno da prevodilac obrati pažnju i proveri svako slovo. Jednom je stariji čovek hteo da vrati enciklopediju zbog „nedopustive“ greške. Pitao je kako je moguće da je Aleksandar Makedonski prvo umro, pa onda vodio svoje najveće bitke. Kada sam mu objasnila da je veliki vojskovođa živeo pre nove ere i da se godine računaju drugačije, prihvatio je da nije u pravu.

Zahvaljujući uredniku Zoranu Penevskom, za Lagunu sam prevela nekoliko dečjih knjiga sa italijanskog. Najlepše iskustvo je naći pravi izraz za nešto što je u  svakodnevnoj upotrebi i približiti ga dečjem pogledu na svet. Književnost za decu je topla i nežna, pa i prevodilac mora da zadrži isti ton.

  • Da li se i dalje bavite prevođenjem bankarskih dokumentacija i finansijskih i revizorskih izveštaja i koji su izazovi u takvoj vrsti posla?

S obzirom na to da sam samostalni prevodilac, prevodim sve vrste tekstova. Ne mogu da kažem da u svim oblastima prevođenja uvek uživam, ali mi je zanimljiva pravna terminologija, pogotovo razlika između našeg i anglosaksonskog prava. Ako mogu da biram, uvek ću radije prihvatiti ugovor od stotinu strana nego finansijski izveštaj.

  • Revnosni ste posetilac kulturnih događaja u Beogradu, takoreći hroničar, šta biste pohvalili, a šta promenili u kulturnom životu grada?

Trudim se da stignem na što više kulturnih događaja u Beogradu, a leti ne propuštam nijedan književni susret na budvanskom Trgu pjesnika. Posle napornog radnog dana uživam da slušam pisce, kritičare i profesore književnosti. Dopada mi se razmena mišljenja, često veoma različitih, upoznavanje novih ljudi, kao i lep osećaj koji ponesem sa svakog od tih događaja. Osim što revnosno posećujem književne večeri, uredno beležim sve što mi privuče pažnju i to rado delim sa svojim prijateljima i poznanicima. U poslednje vreme mi se ukazala prilika da „ozvaničim“ svoju veliku ljubav prema književnosti. Prošle godine sam počela da pišem prikaze knjiga za Bukmarker, časopis izdavačke kuće Laguna, a od ove godine vodim kurs pisanja u okviru programa Bookmentor, što mi predstavlja neizmerno zadovoljstvo. Takođe se radujem što ću se kroz jedan projekat ponovo vratiti u uredničke vode.