Digitalne knjige (eng. E-books) - Savremena kultura čitanja
Za Infoprevode piše Andrijana Vlahovljak
Poslednjih nekoliko godina, usled ubrzanog tehnološkog razvoja i digitalizacije, sve više se govori o smanjenju potražnje za štampanim medijima i knjigama. Kada je reč o štampanim medijima, skoro u potpunosti su ih zamenili portali i sajtovi kao primarni izvor informisanja. To se vidi kroz smanjenje tiraža, dok je posećenost internet stranica pojedinih medijskih kuća sve veća. Sa druge strane postavlja se pitanje, da li onda pojavom digitalnih (elektronskih) knjiga bacamo u zaborav papirna izdanja? Koje su prednosti elektronskih izdanja i da li će im one obezbediti pobedu nad tradicionalnim knjigama?
Naime, knjige su oduvek bile u modi, jedino se menjao njihov format i izgled. Još od nastanka prvih pisama, u trećem milenijumu pre nove ere, ljudi su počeli da pišu i prve knjige. One su se transformisale kroz vreme pa su prve knjige pisane na pločama od tvrdog materijala (glina, metal, kamen itd.), zatim na papiru i pergamentu, a sve do pojave Gutenbergove mašine za štampanje umnožavale su se prepisivanjem, da bi usavršavanjem štamparskih mašina došlo do masovne proizvodnje knjiga kakve danas koristimo.
Nova era donela je i novi format knjiga, koji se ubrzano razvija, a to su elektronske ili digitalne knjige (eng. e-book). U suštini, elektronska knjiga je zapravo digitalni ekvivalent štampanoj knjizi, to jest skenirana je u pdf ili html formatu, a ponekad je i u Microsoft Word obliku. Najčešće, štampano izdanje prati i elektronsko, ali u poslednje vreme sve vise mladih i neafirmisanih pisaca svoja dela objavljuje samo u onlajn formatu. Glavni razlog je taj što tako izbegavaju tradicionalno probijanje na tržište, koje često podrazumeva bezuspešno slanje rukopisa izdavačima, velike troškove pre samog izdavanja knjige, zbog čega određen broj mladih pisaca odustane od ovog zanimanja.
Pored ekonomskih olakšica koje imaju sami pisci, moglo bi se reći da su digitalna izdanja povoljnija i za čitaoce. Naime, čim su troškovi same distribucije knjiga niži, onda se stvara prilika da se veliki broj naslova ponudi čitaocima na raznim sajtovima, besplatno ili po mnogo nižim cenama nego što je to slučaj u knjižarama.
Kao najveća prednost elektronskih knjiga navodi se njihova praktičnost jer je moguće skladištiti veliki broj naslova na samo jednom uređaju poput tableta, telefona, kompjutera ili čitača knjiga. Najpoznatija aplikacija za čitanje knjiga je EDEN Books, a internet biblioteke sa najviše naslova su Project Gutemberg i Google Books. Svaki ljubitelj knjige zna koliko je teško obezbediti dovoljno prostora u stanu za sve knjige koje želi da ima u svojoj kolekciji. Takođe, moderan način života nas tera da stalno budemo u pokretu, sve je manje vremena u toku dana koje možemo da izdvojimo za čitanje, a stalne selidbe i putovanja postali su deo svakodnevice. Kako za digitalne knjige nisu potrebne klasične kućne biblioteke, postale su vrlo praktične i popularne među studentima koji žive u domovima i ljudima koji u stanovima nemaju dovoljno prostora. Sa druge strane papirna izdanja knjiga su teška i nepraktična za nošenje ukoliko putujemo ili čitamo u gradskom prevozu na putu do posla ili fakulteta. Takođe, kroz digitalna izdanja u mogućnosti smo da u svakom trenutku dođemo do naslova koji su nam potrebni bez odlaska u biblioteku ili knjižaru, što pored novca, štedi i vreme.
Svakako, najviše se govori o ovim prednostima elektronskih knjiga, ali one nisu jedine. Pre svega, za digitalne knjige se kaže da pogoduju očuvanju okoline. Naime, iako je većina knjiga danas napravljena od recikliranog materijala, smatra se da proizvodnja jednog elektronskog čitača (najpoznatiji modeli čitača knjiga su Kindle i Kobo), koji može da skladišti i hiljadu naslova, zagadi životnu sredinu kao štampanje oko trideset knjiga. Opšte je poznato da je proizvodnja papira od drveta postala vrlo nepopularna zbog uništenja šuma, ali moramo biti svesni da i proces reciklaže papira takođe zagađuje životnu sredinu. Još jedna zanimljiva činjenica koja daje prednost digitalnim izdanjima je i ta što mogu da se čitaju u mraku, dok mnogi čitači knjiga imaju i mogućnost menjanja fonta i veličine slova u skladu sa potrebama čitaoca. Takođe, pojedine knjige imaju i svoju audio verziju koja knjige čini dostupnim slabovidim i slepim osobama.
Nesporno je da nova forma knjige postaje sve popularnija i veliki broj naslova se može naći u digitalnim knjižarama. Prednosti koje elektronske knjige imaju u odnosu na papirne su velike, ali uprkos tome ne nazire se kraj eri štampanih knjiga. Mnogi ljubitelji knjiga i dalje se odlučuju za tradicionalna, papirna izdanja tako da za sada digitalne knjige neće preuzeti primat, ali je sigurno da će usled svih svojih prednosti njihova distribucija rasti i razvijati se u skladu sa tehnološkim napretkom.