Da li je Tolkin zapravo izmislio nove jezike za svoje knjige?

Teri Prečet je 2010. godine rekao: "Tolkin je za fantastiku ono što je planina Fudži za japanske umetnike. Planina je uvek prikazana u daljini, jedva vidljiva ali definitivno prisutna, ili je u prvom planu." Time je objasnio koliko je Tolkin uticao na pisce koji su došli posle njega i koliko mu moderna književnost duguje. Ali, jedna od konstantnih tema koja se vrti oko Tolkinovih dela, jesu jezici koji se koriste u njegovim delima, i pitanje da li ih je on sve zapravo, sam izmislio? Ukratko? Tencave! To je na Quenya jeziku "Da". Naravno, to je samo jedan od desetine jezika koje je Tolkin izmislio za njegove stanovnike Srednje Zemlje. Quenya spada u vilenjačku porodicu jezika za koju je pisac smislio 15(!!) različitih jezika i dialekata. Ta Tolkinova opsesija sa jezicima je zapravo počela mnogo pre nego sto je napisao Hobita ili, zapravo, bilo koju od njegovih, danas svetski poznatih, knjiga. Znao je oko 35 jezika, modernih i antičkih, sve od starog skandinavskog pa do litvanskog. Čak je sam sebe naučio finski.

Zapravo, za Tolkina su jezici bili toliko bitni, da je skoro sve jezike koje možete pronaći u njegovim knjigama zapravo izmislio pre nego što je počeo da piše knjige. Smatrao je da će tako uneti karakter i ličnost čitavim kulturnim grupama, kao i rasama, pre nego sto ih je zapravo izmislio. Godine 1958. u pismu svom sinu Kristoferu, je napisao "Gospodar Prstenova je pokušaj da napravim svet u kojem će moji jezici moći da žive." Pored prethodno spomenutih 15 vilenjačkih jezika takođe je konstruisao i jezike za Ente, orke, patuljke, ljude, hobite i mnoga druga stvorenja. Toliko je duboko otišao u tom razmišljanju da je za patuljke izmislio i jezik koji je koristio samo znakove, slične onima koje koriste gluvonemi, zato što je smatrao da bi kovnice patuljaka bile preglasne za pričanje. Jednom prilikom je čak izjavio: "Da je bilo do mene, pisao bih na vilenjačkom." Prvi jezici koje je izmislio su se pojavili već u Hobitu, koji je izdao početkom tridesetih godina prošlog veka, ali puna veličina i kompleksnost njegovih jezika se nije pojavila sve do prvog dela Gospodara Prstenova. Tada vidimo prve značajne primere vilenjačkih jezika koji su posle bili dopunjeni u Silmarilionu.

Ali nisu svi jezici koji se pojavljuju u njegovim pričama izmišljeni. Jezike ljudi je podelio u dve grupe. Zapadnjačka, koju je poistovetio sa modernim engleskim, i jezik kraljevine Rohan, gde se govorio stari engleski. Od svih jezika koje je Tolkin izmislio, dva se smatraju funkcionalnim, i oba su vilenjačka. To su Quenya (inspirisan finskim) i Sindarin (inspirisan keltskim jezicima). Ova dva jezika ljudi i danas koriste u govoru i pisanju. U svojim pričama Tolkin je izmislio čak i Primitivni Quendian, prajezik iz koga su Quenya i Sindarin nastali. Nakon Tolkinove smrti, iza sebe je ostavio veliki broj neobljavljenih priča koje se danas proučavaju i čuvaju u Milvokiju, na univerzitetu Market. Među njegovim spisima nalazi se i veliki broj jezika i simbola koji još uvek nisu prevedeni. Ono što takođe moramo da spomenemo jeste da Tolkin nikako nije prvi koji je izmislio svoj jezik, a isto tako, nije ni poslednji. Samo neki od pisaca koji su pre njega izmišljali jezike su pisci ser Tomas Mor 1516. godine u knjizi Utopija i Džonatan Svift sa svojom knjigom, Guliverova Putovanja. Ali oni, kao i mnogi drugi prosto nisu uspeli da dostignu Tolkinov nivo kompleksnosti. To su mahom bile ideje i fraze, koje su služile pričama u kojima su se nalazile, dok kod Tolkina to nije baš bio slučaj. Kod njega je bilo obrnuto. Njegov svet i njegove priče su stvoreni kako bi služili jezicima koje je izmislio. Za one koji su zainteresovani da nauče neke od Tolkinovih jezika, na internetu možete pronaći mnoga predavanja ne samo o izgovoru i značenju reči, već i o gramatici i funkcionalnosti. Za one najposvećenije, postoje snimci i samog Tolkina, kako čita na vilenjačkom.

Quel marth! (Srećno)