Čika Jova Zmaj i Tiho, noći

Za INFOPREVODE piše Katarina Beširević

Dve stvari sam u detinjstvu znala i da me pitaju u sred noći: tablicu množenja i pesmicu „Ala je lep ovaj svet“. Da se razumemo, tablica množenja je bila nužna stvar, ono što nam je učiteljica neprekidno ponavljala da ne smemo zaboraviti; s druge strane, pesmica čika Jove Zmaja koja mi je ostala urezana u pamćenje bila je posledica neprekidnog čitanja njegove „Riznice pesama za decu“. Tako je jedan od naših najvećih pesnika uticao na mene od malih nogu. Ovaj uticaj se nastavio kroz moj život i dalje školovanje, a ponovni bliski susret sa Zmajem imala sam nakon što je Infoprevodima stigao zahtev za prevod njegove pesme, uspavanke „Tiho, noći“. Uz prevod pesme, koji delim sa vama, smatram da treba ukratko predstaviti i Zmajev život i delo.

Jovan Jovanović Zmaj rođen je 6. decembra 1833. godine u Novom Sadu, u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji, u porodici uglednog srpskog advokata i gradonačelnika Novog Sada Pavla Jovanovića. Zanimanje njegovog oca uputilo je i Zmaja na studije prava u Beč i Peštu, koje nikada nije ni završio. Međutim, 1869. završava medicinu, što postaje njegovo glavno zanimanje, naravno, pored pesništva. Zmaj je pripadao romantičarskom pravcu u književnosti, a u svom radu se najviše ugledao na Branka Radičevića, sa čijim stvaralaštvom se najbolje upoznao tokom svojih studija u Beču. U svojim pesmama, Zmaj se koristio narodnim jezikom, na šta je uticao Vuk Karadžić, a njegov „Riječnik“ je pesnik čitao toliko puta, da ga je konačno naučio i napamet. Pored poezije, Zmaj je radio i na objavljivanju i uređivanju velikog broja časopisa: „Zmaj“ (po kome je i dobio nadimak), „Žiža“, „Komarac, „Javor“ i „Neven“.

Zmajev život je bio pun izazova i to se ogleda u njegovoj poeziji. Zbirka pesama „Đulići“ (prvi put objavljena 1864. godine) nastala je u najlepšem periodu Zmajevog života, a inspiracija za nju je bila njegova supruga Eufrosina, Rosina, odnosno Ruža Ličanin. O tome svedoči i sam naslov zbirke đulići, što je turcizam koji znači ružice. Ova zbirka ovekovečila je ljubav i sreću koja je ispunjavala Zmaja tokom njegovog života sa Ružom. Međutim, nakon smrti supruge i petoro dece, Zmaj je izdao novu zbirku pesama, „Đulići uveoci“ u kojoj izražava svoju tragediju, a koja postaje simbol patnje i gubitka.

Zmaj nije gubio svoju inspiraciju i ubrzo je postao prvi srpski pesnik koji je pisao i poeziju za decu. Nastavio je da nadahnjuje svojim radom, a pesmama, koje je pisao nakon smrti svoje dece, trudio se da inspiriše i vaspitava svu srpsku decu. Tako je Zmaj kroz rime govorio o nužnosti očuvanja prirode, ali i održavanja higijene, poruke koje su danas možda i značajnije nego u 19. veku.

Jovan Jovanović Zmaj bio je i prevodilac. Sa mađarskog je prevodio radove čuvenog pesnika Šandora Petefija, sa ruskog dela Ljermontova i Puškina, a sa nemačkog Getea i nemačke narodne pesme. Zmaj je takođe prevodio dela sa francuskog jezika. Zanimljivo je da je Zmajeve pesme prevodio niko drugi do Nikola Tesla, a da ga je na to inspirisao upravo susret sa pesnikom i pesma koju je Zmaj napisao za ovu priliku.

„Tiho, noći“ jedna je od 73 pesme iz zbirke pesama „Đulići“. Uspavanka „Tiho, noći“ (ili „Tijo, noći“) danas izaziva debate. Mnogi smatraju da je Zmaj ovu pesmu napisao nakon smrti jedne od svojih ćerki, što je doprinelo tome da se ona neretko izvodi i na sahranama. Ipak, činjenica da je pesma objavljena u zbirci „Đulići“, koju je Zmaj pisao neposredno nakon svog venčanja, ukazuje na to da je „Tiho, noći“ samo uspavanka, bez tragične konotacije.